Hronični pacijenti najizloženiji rizicima tokom lečenja: Stručnjaci upozoravaju na ključne probleme
Oboleli od hroničnih nezaraznih bolesti, poput kardiovaskularnih i malignih oboljenja, dijabetesa i hroničnih respiratornih bolesti, izloženi su većem riziku od neželjenih događaja tokom lečenja, zbog dugotrajne prirode svojih bolesti, potrebe za stalnom terapijom i čestih kontakata sa zdravstvenim sistemom, upozoreno je u Beogradu na konferenciji za medije održanoj povodom Svetskog dana bezbednosti pacijenata, koji se obeležava 17. septembra.
Konferenciju su zajednički organizovali Udruženje Bezbednost pacijenata Srbije i Udruženje pacijenata Srbije, a povod je i tema koju je Svetska zdravstvena organizacija (SZO) izabrala za ovogodišnju kampanju – bezbedno lečenje hroničnih nezaraznih bolesti.
Prema podacima SZO, hronične nezarazne bolesti uzrok su 74 odsto smrtnih ishoda u svetu. Svaki deseti pacijent pretrpi neku vrstu štete tokom zdravstvene zaštite, a oko polovine tih slučajeva moglo je da se spreči. Kod pojedinih oboljenja, poput malignih, neželjene događaje tokom lečenja doživi čak do trećine pacijenata.
Kao ključne izazove sa kojima se suočavaju oboleli od hroničnih bolesti učesnici konferencije izdvojili su fragmentisanost zdravstvenog sistema, potrebu za pravovremenom i preciznom dijagnostikom i bezbednom primenom lekova.
Anđelka Zečević, predsednica Udruženja Bezbednost pacijenata Srbije, ukazala je da se bezbednost pacijenata mora sagledavati u širem kontekstu i da glas pacijenata mora biti deo tog procesa.
– Bezbednost pacijenata se ne može posmatrati izolovano. Ona podrazumeva staranje zdravstvenog sistema u kojem se rizici prepoznaju na vreme, neželjeni događaji sprečavaju, iskustva pacijenata čuju, a znanje i podaci iznova koriste za unapređenje kvaliteta zdravstvene zaštite – navela je Zečević.
Bez dobre komunikacije nema bezbednog lečenja
Upravo iz ugla pacijenata govorio je i Savo Pilipović, predsednik Udruženja pacijenata Srbije, koji je ukazao da se rizici najčešće javljaju na prelazima između različitih nivoa zdravstvene zaštite i da su informisanost i dobra komunikacija najbolja zaštita.
– Oboleli od hronične bolesti kroz zdravstveni sistem prolaze godinama, često i do kraja života: od izabranog lekara, preko specijalista i dijagnostike, do apoteke. Na svakom od tih koraka postoji rizik, a on je najveći kada informacije ne prate pacijenta, kada lekar nema dovoljno vremena da objasni terapiju i kada pacijent ne zna kome da se obrati. Zato je neophodna bolja komunikacija između zdravstvenih institucija i pacijenata, ali i to da pacijent bude ravnopravan partner u lečenju. Pacijent koji zna koji lek uzima, zašto ga uzima i na šta treba da obrati pažnju, najbolje može da zaštiti sebe. Pacijenti i sami mogu da prijave sumnju na neželjenu reakciju Agenciji za lekove, ali tu mogućnost i dalje retko koriste, iako upravo takve prijave pomažu da lekovi budu bezbedniji za sve – rekao je Pilipović.
O ulozi regulatora u praćenju bezbednosti lekova, u kojem učestvuju i sami pacijenti, govorila je Jelena Mitrašinović, ekspert za farmakovigilancu Agencije za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS).
– Izdavanje dozvole za lekove i praćenje njihove bezbednosti su među najznačajnijim nadležnostima Agencije za lekove i medicinska sredstva Srbije. ALIMS kontinuirano održava i unapređuje nacionalni sistem praćenja bezbednosti lekova u cilju veće bezbednosti pacijenata i bolje zaštite javnog zdravlja u vezi sa primenom lekova – istakla je Mitrašinović.
Prof. dr Bosiljka Dikanović sa Instituta za socijalnu medicinu i Centra – škole javnog zdravlja Medicinskog fakulteta u Beogradu naglasila je da odgovornost za bezbedno lečenje ne leži samo na pojedincima, već na čitavom sistemu.
– Bezbednost pacijenata i kvalitet zdravstvene zaštite ne zavise samo od znanja pojedinaca ili terapijskog protokola koji se primenjuje, već i od toga koliko je ceo sistem organizovan i spreman da spreči neželjene događaje, prepozna rizike i uči iz njih – rekla je Dikanović.
Svetski dan bezbednosti pacijenata obeležava se širom sveta 17. septembra od 2019. godine, s ciljem da podigne svest o ranjivosti pacijenata i podstakne zajedničko delovanje za bezbedniju zdravstvenu zaštitu.
Nijedan lek nije bez rizika
Zdravstveni sistem, kako je poručeno na konferenciji, mora da podrži bezbednost pacijenta u svakom koraku, kroz bezbednosne protokole i standardizaciju, prepoznavanje rizika i prevenciju, edukaciju zdravstvenih radnika i trajnu kulturu bezbednosti u kojoj se stečena iskustva koriste za stalno unapređivanje prakse.
Na bezbednost terapije osvrnuo se i dr Bojan Trkulja, direktor Udruženja proizvođača inovativnih lekova INOVIA, podsetivši da nijedan lek nije bez rizika i da je upravo zato praćenje lekova zajednička odgovornost svih učesnika u sistemu.
– Ne postoji lek koji ne izaziva neželjene reakcije. Upravo zbog toga razvijen je kompleksan i sofisticiran sistem farmakovigilance, koji predviđa učešće regulatornih tela, struke, pacijenata i farmaceutske industrije, kako bi se svi lekovi u prometu detaljno pratili u realnom vremenu, čime se značajno povećava bezbednost pacijenata – objasnio je Trkulja.
Bezbednost pacijenata, kako je naglašeno, mora biti sastavni deo strategija lečenja hroničnih bolesti, uz odgovarajuće ljudske i finansijske resurse i oslonac na iskustva iz prakse, kako pacijenata i njihovih porodica, tako i lekara i drugih zdravstvenih radnika. Razgovor o ovoj temi važan je i zato da bi potrebna znanja stekli pripadnici svih delova društva, a posebno bili zaštićeni oni koji su najranjiviji.
