Dan podizanja svesti o prevenciji padova: 7 načina da smanjite rizik od povreda

Padovi predstavljaju značajan javnozdravstveni problem i mogu da se dogode u bilo kom uzrastu - kod kuće, na ulici, radnom mestu ili u zdravstvenim i ustanovama socijalne zaštite. Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije, godišnje su odgovorni za više od 684.000 smrtnih ishoda i drugi su vodeći uzrok smrti usled nenamernih povreda, odmah posle povreda u saobraćaju. Još oko 37,3 miliona padova godišnje dovoljno je ozbiljno da zahteva medicinsku pomoć.

Ko je u povećanom riziku?

Iako pad može da se dogodi svakome, rizik raste sa godinama, slabljenjem mišićne snage i ravnoteže, problemima sa vidom i sluhom, hroničnim bolestima i korišćenjem većeg broja lekova. Pad, međutim, nije normalan niti neizbežan deo starenja.

Povećan rizik imaju i osobe sa neurološkim, kardiovaskularnim i mišićno-koštanim bolestima, osobe sa invaliditetom i smanjenom pokretljivošću, kao i pacijenti u zdravstvenim i ustanovama socijalne zaštite. Kod dece rizik zavisi od uzrasta - kod najmlađih od još nedovoljno razvijene koordinacije i procene opasnosti, a kod starije dece često je povezan sa igrom i sportom.

Zašto dolazi do padova?

Pad najčešće nije posledica jednog uzroka, već kombinacije zdravstvenog stanja, terapije i uslova u kojima se osoba kreće. Među najvažnijim faktorima rizika su smanjena mišićna snaga i ravnoteža, oštećenje vida, vrtoglavica, nagli pad krvnog pritiska pri ustajanju i hronične bolesti.

Važnu ulogu mogu da imaju i lekovi koji izazivaju pospanost, vrtoglavicu ili ortostatsku hipotenziju, naročito kada osoba istovremeno koristi više lekova. Rizik dodatno povećavaju neodgovarajuća obuća, klizavi podovi, nestabilni tepisi, kablovi, loše osvetljenje i stepenice bez rukohvata. Napolju opasnost predstavljaju neravni trotoari, led, sneg, mokro lišće i druge prepreke.

Posledice nisu samo fizičke

Kod starijih osoba padovi mogu da dovedu do preloma kuka, povreda glave, dugotrajnog lečenja i rehabilitacije, smanjene pokretljivosti i gubitka samostalnosti. Međutim, posledice se tu ne završavaju. Posle pada može da se razvije strah od ponovnog pada, zbog kojeg osoba počinje da izbegava kretanje i društvene aktivnosti.

Time može da nastane začarani krug: manje kretanja dodatno slabi mišiće i ravnotežu, pa rizik od novog pada postaje još veći. Zato cilj nije odustajanje od aktivnosti, već pronalaženje bezbednog načina da se očuvaju kretanje i samostalnost.

Šta možemo da uradimo?

Redovna fizička aktivnost, posebno vežbe ravnoteže i jačanja mišića, jedna je od važnih mera prevencije, uz program prilagođen godinama, sposobnostima i zdravstvenom stanju. Važno je i učiniti dom bezbednijim - ukloniti tepihe i kablove o koje se može saplesti, poboljšati osvetljenje, obezbediti rukohvate na stepenicama i u kupatilu i smanjiti rizik od klizanja.

Obuća bi trebalo dobro da pristaje stopalu i ima stabilan đon, a vid redovno kontrolisati. Ako se nakon uzimanja lekova javljaju vrtoglavica, pospanost ili nestabilnost, potrebno je razgovarati sa lekarom, ali terapiju ne treba samostalno menjati ili prekidati.

Napolju bi trebalo obratiti pažnju na neravne i klizave površine, koristiti rukohvate i, kada je potrebno, preporučeno pomagalo za kretanje. Poseban oprez potreban je tokom kiše, snega i poledice.

Prevencija zato nije samo odgovornost pojedinca. Porodica može da pomogne da dom bude bezbedniji, zdravstveni radnici da prepoznaju i smanje medicinske faktore rizika, a lokalne zajednice da obezbede pristupačne, dobro osvetljene i bezbedne javne površine.

Izvor: Zdravlje.org.rs/Zdravlje.kurir.rs

Koliko puta možete ustati sa stolice? Jednostavan test od 30 sekundi govori mnogo o zdravlju