Što pre to bolje - dijagnoza demencije je važna: U Beogradu obeležen Svetski dan borbe protiv Alchajmerove bolesti

Srpsko udruženje za Alchajmerovu bolest i Hrišćansko humanitarno udruženje "Hleb života" organizovali su juče, 21. septembra, povodom Svetskog dana borbe protiv Alchajmerove bolesti, javni događaj u Beogradu pod motom "Što pre to bolje - dijagnoza demencije je važna". Više od stotinu građana, predstavnika institucija, obolelih i članova udruženja okupilo se kako bi se skrenula pažnja na značaj ranog prepoznavanja simptoma i pravovremene dijagnoze demencije, ali i zdravstvene i socijalne podrške obolelima i njihovim porodicama.

Prof. dr Smiljana Popović Kostić, neurolog sa Klinike za neurologiju VMA, u svom obraćanju naglasila je da što ranije znamo, više možemo da učinimo.

- Demencija jeste bolest koja tokom svog trajanja mnogo toga menja i oduzima, ali danas je važno da govorimo pre svega o onome što možemo da sačuvamo - samostalnosti, dostojanstvu i kvalitetu života. Rana dijagnoza ima smisla možda više nego ikad. Pored terapija kojima ublažavamo simptome, pojavile su se i nove terapijske mogućnosti koje kod pažljivo odabranih pacijenata u ranim stadijumima mogu da utiču na sam tok Alchajmerove bolesti i uspore njeno napredovanje. To još uvek nije izlečenje, ali jeste velika promena u načinu na koji danas gledamo na ovu bolest. U realnom životu obolele osobe to znači sačuvano vreme - vreme u kojem ona može duže da ostane samostalna, da donosi odluke, učestvuje u životu svoje porodice i ostane aktivan deo svoje zajednice. Upotreba biomarkera u dijagnostičkom postupku omogućila je biološku potvrdu promena u mozgu karakterističnih za Alchajmerovu bolest već u njenim najranijim fazama, kada su simptomi još blagi, a osoba u velikoj meri samostalna i funkcionalna. Očekujemo i nadamo se da će ove nove terapijske mogućnosti u bliskoj budućnosti postati dostupne i pacijentima u našoj zemlji.

Nadežda Satarić, predsednica SUAB-a ukazala je da su demencije jedna od najvećih socijalnih, zdravstvenih i ekonomskih kriza 21. veka.

- Sa nekom vrstom ove bolesti danas u svetu živi 57 miliona ljudi, od kojih oko 130.000 u Srbiji i taj broj se iz godine u godinu povećava. Za razliku od virusnih epidemija, od demencije ne možemo da se izolujemo, da se izlečimo, da ih preležimo. Osobe koje žive sa nekom od vrsta ove bolesti su “nevidljive” u javno zdravstvenom planiranju i to moramo promeniti. U novom Programu o zaštiti mentalnog zdravlja u Republici Srbiji za period od 2027.godine stariji koji žive sa mentalnim i neurokognitivnim poremećajima moraju biti vidljiviji, za njih se moraju organizovati državne ustanove za zbrinjavanje i dnevni centri za život u lokalnim zajednicama.

Gospodin Mihailo Bala, neformalni negovatelj obolele supruge u svom obraćanju prisutnima naglasio je da su i sami oboleli, a i njihovi najbliži srodnici odgovorni što se ranije ne dobije dijagnoza.

- Signal kod moje supruge je došao 2016.godine kada odlazi u penziju - dolazi do nezainteresovanosti i apatije. Naredne godine je napunila 65 godina i otišla na lekarsku komisiju na pregled radi produženja vozačke dozvole. Umesto na uobičajenih pet godina dobila je produženje na dve godine. Vozi do 2020. čak i prikolicu uz prisustvo supruga. Tokom Covid izolacije dolazi do primetne promene i pada kognitivnih funkcija. Sve znake pridajemo depresivnom stanju zbog koga se javljamo lekaru psihijatru. Biva lečena od depresije psihotocima koji znatno pogoršavaju stanje kako fizičko (otekle noge itd.) tako i psihički (potpuno povlačenje u sebe i otežan govor). Biva poslata u Urgentni centar (2023.) gde neurolozi prvi put konstatuju da se radi o nekom vidu demencije, posle urađenog CT skena i šalju kod svog psihijatra. Dakle trebalo nam je sedam godina. Mnogo smo izgubili. Učite se na našim greškama i ne ponavljajte ih.

O svom iskustvu negovanja bolesnog oca govorila je i glumica Suzana Petričević, dok je Gorica Popović, jedna od najcenjenijih srpskih glumica, pročitala je Manifest osoba koje žive sa demencijom, posvećen zaštiti njihovih ljudskih prava, kao i ličnu ispovest jedne žene koja živi sa demencijom.

Najbolje literarne radove srednjoškolaca sa Konkursa SUAB-a raspisanog povodom Svetskog dana borbe protiv Alchajmerove bolesti, na temu: „Kako mladi doživljavaju demenciju“ čitale su: Neda Simović, iz Tehničke škole GSP-a pobednički rad Magla, i druga dva rada Anđelija Krivokuća i Julija Radević.

Željka Cvjetan Gortinski, dramska umetnica i dramaterapeutkinja, članica SUAB-a je predstavia neke od nefarmakoloških pristupa koji se primenjuju u prevenciji demencije i pružanju podrške osobama koje žive sa njom. 

U Anketi koja je sprovedena na temu "Izazova i potreba porodica obolelih", učesnici su naveli dosta toga, a udruženje izdvaja sledeće:

• Neophodni su veći iznosi novčanog dodatka za tuđu negu i pomoć i efikasniji rad komisija za pregled obolelog - procedura traje nekoliko meseci i retko ko uspe da ostvari pravo iz prvog pokušaja.
  Obezbediti veće kapacitete za domski smeštaj u državnim domovima jer nemaju svi dovoljno novca da plate privatne.
  Da se otvaraju dnevni boravci za osobe sa demencijom od strane države/nadležnih za ta pitanja.
  Da država donese Nacionalni plan borbe protiv demencije i odgovarajuće mere za podršku obolelima i porodicama koje brinu o obolelima.

Program je vodila Zdenka Beba Dragić, konsultantkinja za medije i komunikacije, novinarka i geštalt psihoterapeutkinja, koja je i sama imala iskustvo sa demencijom u porodici, budući da je njen otac bolovao od ove bolesti.

U pratećem programu „Ples i pesme za pamćenje“, su učestvovali članovi ansambla „Hleb života“, kamerni hor studentkinja sa odseka za muzičku pedagogiju Fakulteta muzičke umetnosti u Beogradu i udruženje „DAH“-plesni ansambl „Starogradska Srbija“.

Ljubav i strpljenje su najjači lek za Alchajmerovu bolest: Mr Nada Satarić: "Za negovatelje nema odmora, a zajednica okreće glavu"