Imunoterapija za rak želuca stiže u Srbiju: Nova pristup već daje bolje rezultate u Evropi
Perioperativna imunoterapija, savremeni pristup u lečenju karcinoma želuca koji je već registrovan u Evropi, do kraja godine trebalo bi da bude dostupan i u Srbiji i postane novi standard lečenja, izjavio je načelnik Odeljenja za digestivnu onkologiju na Klinici za gastroenterologiju i hepatologiju Kliničkog centra Srbije Nenad Mijalković.
Prema njegovim rečima, lečenje raka želuca poslednjih godina značajno se promenilo. Hirurgija i hemoterapija i dalje imaju važnu ulogu, ali su danas dostupne i nove mogućnosti, poput imunoterapije.
- Imunoterapija je danas standard u svetu ako pacijent ima drugi i treći stadijum, što znači da je tumor lokalno, sa okolnim žlezdama zahvaćen - rekao je Mijalković za Tanjug.
Terapija pre i posle operacije
Mijalković je objasnio da pacijenti sa tumorima drugog i trećeg stadijuma dobijaju perioperativnu terapiju, koja podrazumeva četiri terapije FLOT protokola u kombinaciji sa imunoterapijskim lekom durvalumabom pre operacije, dok se još četiri terapije daju nakon hirurškog zahvata.
Izuzetak su pacijenti sa najranijim stadijumom bolesti, odnosno karcinomom „in situ“ i T1, koji mogu direktno na operaciju.
- Imamo kompletan patološki odgovor. Bez imunoterapije to je bilo sedam odsto, a sada imamo 20 odsto da nestane tumor. I sada hirurzi operišu, nema tumora - naveo je Mijalković.
On je dodao da je ova terapija već standard u Evropi i izrazio očekivanje da će i u Srbiji do kraja godine biti moguće kombinovati imunoterapiju sa FLOT protokolom pre operacije. Nakon operacije slede još četiri terapije, a imunoterapija se nastavlja još deset meseci.
Više od 1.000 novih slučajeva u Srbiji
- Rak želuca je veoma značajan zdravstveni problem - rekao je Mijalković, navodeći da u svetu godišnje od karcinoma želuca oboli oko milion ljudi, dok oko 600.000 premine.
Prema podacima Instituta za javno zdravlje „Dr Milan Jovanović Batut“, u Srbiji je tokom 2024. godine bilo više od 1.000 novoobolelih od raka želuca, dok je kod 330 ljudi dijagnostikovan karcinom jednjaka.
Posebno je ukazao na karcinom koji se javlja na ezofagogastričnom spoju, odnosno na prelazu između jednjaka i želuca. Kao jedan od faktora koji mogu doprineti promenama na ovom području naveo je refluksnu bolest. Vraćanje želudačne kiseline može da ošteti sluznicu jednjaka i dovede do promena poznatih kao „Baretov jednjak“.
Kod osoba sa „Baretovim jednjakom“ postoji veći rizik da vremenom nastane adenokarcinom na spoju jednjaka i želuca, zbog čega se ti pacijenti redovno kontrolišu endoskopski.
Simptomi često deluju bezazleno
Rak želuca u početku često ne daje jasne simptome. Tegobe mogu biti nadimanje stomaka, povremena mučnina, osećaj sitosti i gubitak apetita.
Ukoliko takvi simptomi traju mesec dana ili duže i ne mogu da se otklone odgovarajućim lekovima ili terapijom, potrebno je uraditi gastroskopiju.
Mijalković je naveo da bi idealno bilo da ljudi sa navršenih 50 godina urade gastroskopiju, kao i kolonoskopiju, čak i ako nemaju simptome, jer se tako bolest može otkriti u početnom stadijumu.
U Srbiji ne postoji organizovan nacionalni skrining program za rak želuca, a posebno je važno da gastroskopiju urade osobe koje u porodici imaju nekoga ko je oboleo od karcinoma želuca.
Helikobakter nije jedini uzrok
Mijalković je govorio i o vezi između karcinoma želuca i bakterije Helicobacter pylori. Činjenica da više od polovine stanovništva ima ovu bakteriju ne znači da će svi ti ljudi razviti rak želuca.
Kako je objasnio, kod osoba koje imaju simptome infekciju treba lečiti, dok se kod onih bez simptoma ne preporučuje da se bakterija automatski tretira kao direktan uzrok karcinoma.
Ipak, ako Helicobacter pylori izazove intestinalnu metaplaziju i atrofiju sluznice, to vremenom može dovesti do promena koje povećavaju rizik od nastanka karcinoma.
Anemija može biti prvi znak
Mijalković je posebno ukazao na anemiju, koja ponekad može biti jedini znak karcinoma.
- Anemija može da bude znak kolorektalnog karcinoma, pogotovo u početnom delu debelog creva. Zato je važno da se pored gvožđa provere i hemoglobin i feritin, celokupna krvna slika i da, ukoliko ima bilo kakvog odstupanja, odmah uradi gastroskopija i kolonoskopija - naglasio je on.
Dodao je da osobe kod kojih se pojave nadutost, ubrzana sitost, gubitak apetita ili telesne težine treba da urade gastroskopiju.
Odluke o lečenju na konzilijumu
Mijalković je naglasio da je multidisciplinarni pristup veoma važan i da pacijent ne bi trebalo da bude operisan bez prethodnog razmatranja medicinske dokumentacije na multidisciplinarnom timu.
Kako je objasnio, većina pacijenata sa lokalno uznapredovalim tumorima prethodno će dobiti hemoterapiju u kombinaciji sa imunoterapijom.
- Hirurzi su ranije odmah operisali sve te pacijente. Oni sada i te kako insistiraju na tome da se to prikaže na konzilijumu, jer su videli efekat te preoperativne terapije, kako se njima značajno smanjuje tumor, kako oni to lakše operišu, kako ti pacijenti posle duže žive - rekao je on.
Mijalković je naveo i da je posle 50. godine rizik od nastanka bilo koje vrste raka oko deset puta veći nego do tada. Zato, kako je istakao, ne treba čekati da se pojave uporni simptomi, izražen gubitak telesne težine, slab apetit, anemija ili rana sitost, već zdravstveno stanje treba proveriti na vreme.
Izvor: Politika.rs/Zdravlje.Kurir.rs
