Paradoks gojaznosti kod raka dobio novi trag: Šta utiče na uspeh imunoterapije?
Zašto neki pacijenti sa rakom veoma dobro odgovaraju na imunoterapiju, dok kod drugih isti pristup daje znatno slabije rezultate? Nova studija ukazuje na moguću vezu između ishrane, crevnog mikrobioma i odgovora imunskog sistema na lečenje, a mogla bi da pomogne i u rasvetljavanju takozvanog "paradoksa gojaznosti".
Ranija istraživanja pokazala su da pojedini pacijenti sa višim indeksom telesne mase (BMI) mogu bolje da odgovore na određene vrste imunoterapije, iako je gojaznost povezana sa većim rizikom od nastanka i smrtnosti od raka. Naučnici sada pretpostavljaju da razlog možda nije sama telesna težina, već ono što jedemo i način na koji hrana utiče na bakterije u crevima.
Studija, koju su predvodili istraživači Univerziteta McGill, objavljena je u časopisu Nature.
Ishrana menjala odgovor na terapiju
Naučnici su na miševima ispitali 12 režima ishrane, među kojima su bili mediteranski, japanski, veganski, američki i ketogeni, kao i ishrana sa malo i mnogo masti. Najbolji odgovor na anti-PD-1 terapiju zabeležen je kod četiri režima, od kojih su tri bila povezana sa gojaznošću - američkog, američkog sa aspartamom i ishrane bogate mastima - dok je četvrti bio režim obogaćen inulinom. Efekat se pojavio čak i nakon kraćeg perioda takve ishrane, što je istraživače navelo da posumnjaju da sama gojaznost nije presudna.
Pažnju su zato usmerili na crevni mikrobiom. Sastav i aktivnost milijardi mikroorganizama koji žive u digestivnom traktu zavise i od hranljivih materija koje dobijaju, a promene u mikrobiomu mogu da utiču i na funkcionisanje imunskog sistema.
- Rezultati ukazuju da nije dovoljno samo prisustvo određenih bakterija u crevima. Važno može da bude i čime se one "hrane", odnosno kakva je ishrana osobe. Čak i kada imate odgovarajući sastav bakterija u crevima, hrana kojom ih hranite može da odredi da li ćete odgovoriti na terapiju - navela je prof. Daniela Quail sa Univerziteta McGill.
Autori smatraju da bi upravo međusobno delovanje ishrane, mikrobioma i imunskog sistema moglo delimično da objasni zbog čega je viši BMI u nekim istraživanjima povezan sa boljim odgovorom na imunoterapiju.
Ipak, nalazi su dobijeni na životinjama i ne znače da ishrana koja dovodi do gojaznosti poboljšava lečenje raka kod ljudi. Potrebna su istraživanja na pacijentima kako bi se utvrdilo da li se ovaj efekat javlja i kod ljudi i koji bi mehanizmi mogli da stoje iza njega.
Izvor: Scitechdaily.com/Zdravlje.kurir.rs
