Bolest može preko noći da odnese vid: Kako se leče oboljenja žute mrlje u Srbiji?

Oboljenja žute mrlje jedan su od osnovnih uzroka gubitka vida u svetu i kod nas. Napadaju centralni vid, koji koristimo kada čitamo, prepoznajemo lica i obavljamo svakodnevne poslove. Pacijentu se ravne linije čine kao da su krive, a slova su čudno izobličena. Nekada se u vidnom polju može javiti tamna ili mutna mrlja. U slučaju da neko ima neki od ovih simptoma, bilo bi poželjno da se što pre javi na pregled kod očnog lekara, oftalmologa. U suprotnom preti progresivni gubitak centralnog vida.

Postoje terapije koje uspešno sprečavaju napredovanje bolesti, međutim, nažalost, terapija nije dostupna svima. Vlažni oblik senilne degeneracije makule uspešno se leči primenom anti-VEGF injekcija direktno u oko, koje zaustavljaju rast patoloških krvnih sudova. Nažalost, ovi lekovi još nisu dostupni o trošku države u Srbiji, ali pacijenti mogu da se leče preko člana 9.

- Kroz član 9 lekar specijalista može da odluči da je pacijentu neophodan lek koji se ne nalazi na pozitivnoj listi RFZO-a i da pacijent dobije lek o trošku države. Nažalost, to nisu svi pacijenti i naš cilj je da svi pacijenti dobiju lekove. Nedostaju inovativne terapije za senilnu degeneraciju makule i dijabetički makularni edem. Jedan lek za dijabetički makularni edem je na listi, ali samo za određenu dijagnozu -  rekla je predsednica Udruženja "Žuta mrlja" Aleksandra Hadži Manić.

Kako je Aleksandra sačuvala vid?

Aleksandra se inače od 2016. godine bori sa senilnom degeneracijom makule, i to od svoje 30. godine života, što nije uobičajeno.

- Ja sam preko noći gotovo ostala bez vida na desnom oku. Brzo sam našla oftalmologa i dobila lek. Lek je intraokularna injekcija, dakle, injekcija koja se daje u oko. Kada sam dobila lek, vid mi se odmah povratio. Dakle, meni vid nije bio trajno oštećen. Kao što sam rekla, dešava se to krvarenje koje, u principu, stvori određenu mrlju u vidnom polju. Moram napomenuti da je konačni ishod ove bolesti potpuni gubitak centralnog vida ukoliko se ne leči na vreme. Lekovi trenutno nisu na listi. S tim što postoji jedan pozitivan pomak, a to je član broj 9, preko koga lekar specijalista može da sugeriše da je tom pacijentu neophodan lek i, uz određenu medicinsku dokumentaciju, pacijent dobija lek o trošku Fonda - pojasnila je Aleksandra.

Trkulja: Potrebno je sistemsko finansiranje

Dr Bojan Trkulja, direktor Udruženja proizvođača inovativnih lekova (INOVIA) podvukao je da je problem nerešeno pitanje sistemskog finansiranja ulaska lekova na listu.

- Republički fond ne može da stavi neki lek na listu ako nema odobrena sredstva za to. Da bi mogao da ima odobrena sredstva, neophodno je da u budžetu Republičkog fonda postoji stavka koja bi se odnosila na ulazak određenog broja lekova svake kalendarske godine. To je izuzetno bitno, jer se između 40 i 50 inovativnih lekova registruje svake godine i jasno je da zemlja naše veličine i ekonomske moći ne može da stavi svih tih 40 lekova na listu, ali bi mogli da imamo dovoljno budžeta da se na listi nađu najvažni lekovi među njima. Smatramo da bi bilo kakvo rešenje koje bi omogućavalo sistemsko finansiranje ulaska lekova na listu bilo ono što je neophodno - rekao je Trkulja.

Vladimira je mrlja na desnom oku odvela na pregled: "Majka mi je umrla slepa, od nje sam nasledio bolest, ali meni je nova terapija spasila vid"

.