Četiri nova inovativna leka stižu u oktobru: Udruženja pacijenata traže sistemsko rešenje za dostupnost terapija
Prema istraživanju Evropske federacije farmaceutske industrije i udruženja (EFPIA), osiguranicima u Srbiji dostupno je manje od deset odsto inovativnih lekova registrovanih u Evropskoj uniji u poslednje četiri godine, čime se naša zemlja nalazi na samom začelju Evrope.
Na ulazak na Listu trenutno čeka 42 leka u čak 82 indikacije, od onkologije i hematologije do kardiologije, reumatologije, oftalmologije i bolesti bubrega. Procenjuje se da oko 200.000 pacijenata u Srbiji čeka na neku od savremenih terapija.
Od svih inovativnih lekova koji u Srbiji godinama čekaju na ulazak na Listu lekova, pacijentima u Bugarskoj već je dostupno 90 odsto, u Hrvatskoj 73, u Rumuniji 70, a u Crnoj Gori 40 odsto. Pacijentima u Srbiji, o trošku zdravstvenog osiguranja, nije dostupan nijedan od njih.
Inovativne terapije produžavaju život i smanjuju troškove lečenja
Poslednje redovno proširenje Liste inovativnim lekovima bilo je u decembru 2023. godine. Srbija pritom u lekove po stanovniku ulaže upola manje od Hrvatske, a nastavi li se sadašnjim tempom, ni do kraja 21. veka neće dostići prosečna ulaganja u zdravstvo zemalja Centralne i Istočne Evrope.
Pitanje dostupnosti inovativnih lekova ključno je za ljude kojima vreme ističe. Pacijent sa teškom dijagnozom ne može da čeka nekoliko godina na lek koji pacijent sa istom dijagnozom u Sofiji, Zagrebu ili Podgorici već prima. Za mnoge je inovativna terapija razlika između života i smrti, a za još veći broj razlika između života sa bolešću i života kojim upravlja bolest.
Inovativne terapije mnoge nekada smrtonosne bolesti pretvaraju u hronična stanja koja se mogu držati pod kontrolom. Savremeni ciljani i biološki lekovi deluju preciznije i uz manje neželjenih efekata, produžavaju život, smanjuju broj hospitalizacija i operacija i omogućavaju pacijentima da ostanu radno sposobni i brinu o svojim porodicama. Zbog toga trošak nelečene ili neadekvatno lečene bolesti, kroz bolovanja, bolničko lečenje i invaliditet, dugoročno uvek premašuje cenu same terapije.
Četiri nova leka od oktobra, ali pacijenti traže sistemsko rešenje
Udruženja pacijenata pozdravljaju najavu Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje da će od oktobra u bolnicama biti dostupna četiri nova inovativna leka. Za pacijente kojima su ovi lekovi namenjeni to je izuzetno važna vest. Ipak, ne treba se zavaravati da je time smanjen jaz u odnosu na region: četiri leka naspram više od četrdeset koji i dalje čekaju ne menjaju sliku, a dok Srbija nadoknađuje jedan korak, zemlje regiona prave nove. Pacijentima nisu potrebni jednokratni ustupci, već sistem na koji mogu da računaju.
Udruženja pacijenata zato od nadležnih traže sistemsko rešenje umesto nepredvidivih, ad hoc odluka. Konkretno, predlažu formiranje izdvojene budžetske linije u okviru Finansijskog plana RFZO, namenjene isključivo uvođenju inovativnih lekova, kao i redovno ažuriranje Liste lekova najmanje jednom godišnje, u unapred poznatim terminima, kao što je to slučaj u većini evropskih zemalja.
Drugi ključni zahtev odnosi se na transparentnost. Udruženja traže da kriterijumi po kojima se odlučuje koji će lekovi imati prednost budu javni, medicinski zasnovani i jednaki za sve pacijente.
Udruženja pacijenata na kraju pozivaju donosioce odluka da ih uključe u izradu sistemskog rešenja, uz poruku da ulaganje u inovativne lekove nije trošak, već investicija u zdravije i radno sposobne građane.
Istraživanja stavova pacijenata o inovativnim terapijama, sprovedenog tokom septembra na 396 ispitanika, potvrđuju da problem nije u samim lekovima, već u tome koliko su dostupni. Među pacijentima koji već koriste inovativnu terapiju, a takvih je gotovo trećina ispitanika, čak 77,8 odsto pozitivno ocenjuje njenu efikasnost, dok je negativnih ocena svega 1,6 odsto. Istovremeno, 46,5 odsto ispitanika smatra da su inovativne terapije u Srbiji manje dostupne nego u Hrvatskoj, Sloveniji, Mađarskoj i Bugarskoj, a i oni koji ih dobijaju često do njih teško stižu, pa svaki peti pacijent na terapiju putuje više od sto kilometara. Istraživanje ukazuje i na prostor za bolje informisanje: iako lekarima veruje 64,6 odsto pacijenata, svega 31,6 odsto je od lekara čulo za mogućnosti lečenja van Srbije, a tek 28,3 odsto za mogućnost učešća u kliničkim studijama.
Kako se zaključuje u istraživanju, iz ugla pacijenata ključno pitanje nije da li inovativne terapije deluju, već koliko pacijenata za njih zna i koliko ih do njih zaista može da dođe.
