Senzor pomaže i pacijentima koji ne koriste insulin: Studija pokazala značajne koristi
- Studija objavljena u The New England Journal of Medicine pokazala je da kontinuirano praćenje glukoze pomaže i osobama sa dijabetesom tipa 2 koje ne koriste insulin.
- Kod 283 učesnika HbA1c je pao sa 8,8 na 7,2 odsto, a vreme u ciljnom rasponu šećera poraslo je za oko pet sati dnevno.
- Autori poručuju da bi se ova tehnologija mogla uvoditi ranije u lečenju, ali su potrebna dodatna istraživanja o dugoročnim efektima.
Senzor na nadlaktici može da pomogne u boljoj kontroli dijabetesa tipa 2, čak i kada pacijentima nije potrebna terapija insulinom. Istraživanje je pokazalo da su korisnici uređaja imali niži nivo šećera u krvi i provodili više vremena u ciljnom rasponu glukoze.
Kontinuirano praćenje glukoze može da donese značajne koristi i osobama sa dijabetesom tipa 2 koje ne koriste insulin, pokazala je nova studija objavljena u prestižnom medicinskom časopisu The New England Journal of Medicine.
Ovakvi uređaji omogućavaju praćenje nivoa glukoze tokom dana i noći, bez potrebe za čestim ubodima u prst. Iako su se ranije prvenstveno preporučivali pacijentima na terapiji insulinom, novi rezultati ukazuju na to da bi mogli da imaju važnu ulogu i u ranijim fazama lečenja dijabetesa tipa 2.
Šest meseci praćenja donelo bolje rezultate
U šestomesečnom istraživanju, koje je sponzorisao proizvođač uređaja Dexcom, učestvovalo je 283 odraslih osoba sa dijabetesom tipa 2 koje nisu koristile insulin.
Jedna grupa koristila je sistem za kontinuirano praćenje glukoze Dexcom G7, mali senzor koji se nosi na nadlaktici, dok je druga dobijala uobičajenu zdravstvenu negu.
Rezultati su pokazali značajnije poboljšanje dugoročne kontrole šećera u krvi kod osoba koje su koristile senzor. Njihov prosečan nivo glikiranog hemoglobina (HbA1c), pokazatelja prosečne glikemije tokom prethodna dva do tri meseca, smanjen je sa 8,8 na 7,2 odsto.
U grupi koja je dobijala uobičajenu negu, HbA1c je pao sa 8,7 na 8,0 odsto.
Nakon uzimanja u obzir individualnih faktora rizika, kod korisnika senzora zabeleženo je gotovo jedan procentni poen veće smanjenje HbA1c nego kod pacijenata koji nisu koristili uređaj.
Pet sati duže u ciljnom rasponu šećera
Još jedan značajan rezultat odnosio se na vreme tokom kojeg su pacijenti održavali nivo glukoze u ciljnom rasponu od 70 do 180 mg/dl.
Učesnici koji su koristili uređaj provodili su približno pet sati dnevno više u ovom rasponu u odnosu na grupu koja je dobijala uobičajenu negu.
Koristi su uočene bez obzira na uzrast, pol, rasu i etničku pripadnost, indeks telesne mase, prihode, obrazovanje, zdravstveno osiguranje i primenu lekova za snižavanje glukoze.
Da je uređaj bio prihvaćen među učesnicima, pokazuje i podatak da ga je na kraju šestomesečnog istraživanja i dalje koristilo 97 odsto njih, većina svakodnevno.
Praćenje glukoze i pre uvođenja insulina
Rezultati podržavaju mogućnost da se kontinuirano praćenje glukoze razmotri ranije u lečenju dijabetesa tipa 2, a ne tek kada pacijentima postane neophodna terapija insulinom.
– Doslednost koristi kod širokog spektra ljudi i režima lečenja podržava razmatranje upotrebe kontinuiranog monitora glukoze mnogo ranije u lečenju dijabetesa tipa 2, pre nego što je potreban insulin – izjavio je rukovodilac studije dr Roj Bek iz Centra za istraživanje zdravlja Džejb u Tampi na Floridi.
Ipak, pošto je istraživanje trajalo šest meseci i obuhvatilo 283 učesnika, potrebna su dodatna istraživanja kako bi se bolje utvrdili dugoročni efekti, kao i to kod kojih pacijenata ova tehnologija donosi najveću korist.
Važno je naglasiti da senzor ne leči dijabetes, već pruža informacije koje pacijentima i zdravstvenim radnicima mogu da pomognu u boljem praćenju i kontroli bolesti. Odluka o njegovoj primeni treba da bude deo individualnog plana lečenja.
Izvor: reuters.com/zdravlje.kurir.rs
