Hrana koju jedemo i zdravlje koje čuvamo: Kako do pravilne i uravnotežene ishrane
- Svetski dan hrane 2026. stavlja fokus na inovacije koje treba da povežu nauku i tehnologiju sa održivom i bezbednom budućnošću hrane.
- Iako se u svetu proizvodi dovoljno hrane, 645 miliona ljudi gladuje, a 2,69 milijardi ne može da priušti zdravu ishranu.
- U oktobru se obeležava mesec pravilne ishrane, uz aktivnosti za decu i mlade i konkurs 'Pravilna ishrana čuva tvoje zdravlje'.
Svetski dan hrane obeležava se 16. oktobra, na dan osnivanja Organizacije za hranu i poljoprivredu (Food and Agriculture Organization – FAO). Ove godine, ovaj važan datum iz Kalendara javnog zdravlja obeležava se u znaku isticanja značaja inovacija koje za cilj imaju da spoje napredak nauke i tehnologije sa stvaranjem održive, prosperitetne i bezbedne budućnosti u pogledu hrane.
Svet već proizvodi dovoljno hrane da nahrani sve ljude, a ipak se 645 miliona ljudi i dalje suočava sa glađu, dok 2,69 milijardi ljudi, odnosno trećina svetske populacije, ne može sebi da priušti zdravu ishranu. U uslovima u kojima sukobi, ekonomska nestabilnost i klimatski poremećaji sve više opterećuju poljoprivredno-prehrambene sisteme, ključni izazov je kako obezbediti da ljudi svuda imaju pristup pouzdanoj, dostupnoj i nutritivno zadovoljavajućoj hrani.
Mesec pravilne ishrane i Svetski dan hrane
Oktobar se obeležava kao mesec posvećen promociji pravilne ishrane, pa je samim tim povod za sprovođenje brojnih zdravstveno-promotivnih aktivnosti koje organizuje i koordinira Gradski zavod za javno zdravlje Beograd.
U okviru ovih aktivnosti posebno mesto imaju deca i mladi, imajući u vidu da se upravo tokom detinjstva formiraju navike koje mogu značajno uticati na zdravlje tokom celog života. I ove godine biće realizovan tradicionalni likovni i literarni konkurs za predškolce i učenike osnovnih škola pod nazivom „Pravilna ishrana čuva tvoje zdravlje“. Kroz crtež i pisanu reč, deca dobijaju priliku da na kreativan način predstave svoje razumevanje pravilne ishrane i značaja zdravih izbora.
Konkurs na republičkom nivou raspisuje Institut za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut“, dok se na regionalnom nivou realizuje u organizaciji nadležnih zavoda i instituta za javno zdravlje, a u saradnji sa predškolskim ustanovama i školama.
U Beogradu će završnica konkursa biti tradicionalno obeležena javnim prikazom najuspešnijih likovnih radova u Dečjem odeljenju Biblioteke grada Beograda „Čika Jova Zmaj“. Izložba će biti otvorena za sve zainteresovane posetioce tokom druge polovine oktobra.
Inovacije smanjuju gubitke hrane i unapređuju korišćenje prirodnih resursa
Inovacije su te koje menjaju način na koji se hrana proizvodi, skladišti, transportuje i stavlja na tržište. Ovo je veoma važno, ako imamo u vidu da se, na globalnom nivou, oko 13 odsto ukupno proizvedene hrane gubi već nakon žetve, pre nego što uopšte dospe do maloprodaje, dok se dodatnih 19 odsto hrane baca u maloprodaji i na nivou potrošača. Inovacije imaju zadatak da povezuju dostignuća nauke i tehnologije sa znanjem, iskustvom i kreativnošću poljoprivrednika, ribara, stočara i šumara – uključujući žene, mlade i pripadnike autohtonih naroda – kao i različitih investitora, preduzetnika, ali i donosilaca odluka.
Ulaganja u istraživanja u oblasti poljoprivrede donose neke od najvećih koristi za celokupan ruralni razvoj. Ipak, globalna ulaganja u istraživanje i razvoj u poljoprivredno-prehrambenom sektoru poslednjih godina beleže značajno usporavanje – godišnja stopa rasta smanjena je sa 2,7 odsto na 1,9 odsto u periodu od 2015. do 2021. godine.
Inovacije u poljoprivredi doprinose proizvodnji kvalitetnije hrane i efikasnijem korišćenju vode i drugih resursa, što je važno za očuvanje zdravlja i dostupnost zdrave ishrane.
Održiva poljoprivreda čuva zemljište i sigurnost hrane za buduće generacije
Takođe, više od 60 odsto degradacije zemljišta uzrokovane ljudskim aktivnostima odvija se na poljoprivrednom zemljištu. Inovacije u integrisanom upravljanju zemljištem, zemljišnim resursima i vodama od suštinskog su značaja za očuvanje bezbednosti hrane i izgradnju otpornih poljoprivrednih sistema.
Inovacije podrazumevaju i raznovrsne postupke za smanjenje rizika pre nego što dođe do krize. Preventivni i međusektorski pristupi mogu doprineti jačanju otpornosti sistema i sprečiti znatno veće troškove kada do poremećaja već dođe.
Transformacija poljoprivredno-prehrambenih sistema zahteva udruženo i sinhronizovano delovanje svih relevantnih aktera. Zajedničkim naporima usmerenim na podsticanje inovacija grade se poljoprivredno-prehrambeni sistemi koji su stabilniji, inkluzivniji i otporniji – sistemi sposobni da obezbede dovoljno hrane za ljude danas, uz istovremenu zaštitu resursa od kojih će zavisiti i buduće generacije.
Izvor: zdravlje.org.rs/Zdravlje.Kurir.rs
Medicinsko odricanje od odgovornosti
Za sva pitanja u vezi sa zdravstvenim stanjem, simptomima ili terapijom obratite se svom lekaru ili drugom kvalifikovanom zdravstvenom radniku. Nemojte zanemarivati stručni medicinski savet niti odlagati traženje medicinske pomoći zbog informacija pročitanih na ovom sajtu.
