Majkrosoft razvio AI alat za dijagnostiku: U složenim slučajevima dvostruko precizniji od lekara opšte prakse
- Majkrosoft je razvio AI alat koji dijagnostikuje bolesti korak po korak, po uzoru na lekare, umesto da odmah analizira sve podatke odjednom.
- U složenim slučajevima bio je više nego dvostruko precizniji od lekara opšte prakse, a dijagnostička obrada je pritom bila i jeftinija.
- Slede testiranja u hitnim službama, gde će se proveravati kako alat pomaže u trijaži pacijenata.
Istraživači kompanije Majkrosoft razvili su alat zasnovan naveštačkoj inteligenciji(AI) koji dijagnostikuje bolesti korak po korak, slično načinu na koji to rade lekari.
Prema studiji objavljenoj u četvrtak u naučnom časopisu Science, ovaj sistem bio je više nego dvostruko precizniji od lekara opšte prakse u rešavanju složenih medicinskih slučajeva.
Za razliku od postojećih AI modela u medicini, koji istovremeno analiziraju sve simptome, laboratorijske rezultate i snimke kako bi predložili dijagnozu, novi alat prati postepen proces kliničkog razmišljanja. On određuje koja pitanja bi trebalo postaviti pacijentu, koje delove anamneze treba detaljnije istražiti, koje preglede i testove treba sprovesti i kako na osnovu dobijenih rezultata usmeriti dalju dijagnostiku.
AI prvo prikuplja informacije, a zatim odlučuje o narednim koracima
Ključnu ulogu u radu sistema ima takozvani orkestrator, koji organizuje način na koji veštačka inteligencija pristupa medicinskom problemu. U tom procesu koristi se simulirani panel kliničkih stručnjaka koji sarađuju u rešavanju dijagnostičkih slučajeva.
Najpre se procenjuje koje informacije o istoriji bolesti treba prikupiti i koji su nalazi fizičkog pregleda značajni. Na osnovu tih podataka sistem odlučuje koje analize i druge dijagnostičke postupke treba zatražiti. Kada dobije rezultate, razmatra ih, preispituje početne pretpostavke i, ako je potrebno, predlaže dodatna ispitivanja.
Istraživači su u intervjuu objasnili da sistem tokom čitavog procesa ažurira radne hipoteze i planove, umesto da odmah donese zaključak na osnovu svih raspoloživih podataka.
Više nego dvostruko precizniji u složenim medicinskim slučajevima
U jednom od testiranja, sistem je dobio više od 300 izuzetno neobičnih i komplikovanih medicinskih slučajeva. Kada je trebalo da odredi koje preglede i testove pacijent treba da obavi, a zatim utvrdi dijagnozu, model sa dijagnostičkim orkestratorom bio je više nego dvostruko precizniji od lekara opšte prakse koji su se oslanjali na medicinske udžbenike i internet.
Alat je nadmašio lekare i u proceni slučajeva zasnovanih na podacima iz velike baze prijema pacijenata u hitne službe.
Istraživači su ukazali na to da se dosadašnje procene medicinskih AI sistema često zasnivaju na pitanjima sa ponuđenim odgovorima. Takvi testovi, međutim, ne odražavaju u potpunosti stvarne situacije u kojima lekar mora da razgovara sa pacijentom, prikupi podatke, proceni simptome i odluči koje pretrage imaju smisla.
Veštačka inteligencija postala je veoma dobra u postizanju stoprocentne uspešnosti na takvim testovima, rekao je dr Dominik King, korporativni potpredsednik zdravstvenog sektora u kompaniji Microsoft AI, čiji tim razvija novu tehnologiju:
- Ali, naravno, to nije stvarni svet. Nijedan pacijent nije došao kod mene sa lepo sastavljenim sažetkom svog zdravstvenog stanja, istakao je King.
Cilj nije samo tačnost već i racionalnija dijagnostika
Istraživači su utvrdili i da su troškovi dijagnostičke obrade bili niži kada je orkestrator planirao postupke nego kada su to radili lekari.
Harša Nori, rukovodilac sektora za veštačku inteligenciju u zdravstvenom odeljenju kompanije Microsoft AI, naglasio je da se ne procenjuje samo preciznost sistema već i način na koji on bira i sprovodi dijagnostičke postupke.
Prema njegovim rečima, važno je utvrditi koliko pažljivo i promišljeno sistem prolazi kroz proces dijagnostike, odnosno da li bira odgovarajuće korake umesto da automatski predlaže veliki broj ispitivanja.
Slede testiranja u hitnim službama
U saradnji sa medicinskim centrom Beth Israel Deaconess u Bostonu, istraživači će u narednoj fazi ispitivati sposobnost ovog alata da pomogne u trijaži pacijenata u čekaonicama hitnih službi.
Ovo testiranje trebalo bi da pruži dodatne informacije o tome kako bi sistem mogao da se koristi u stvarnim kliničkim uslovima.
Iako su dosadašnji rezultati ohrabrujući, potrebno je dodatno ispitivanje pre nego što se proceni koliko pouzdano alat može da funkcioniše u svakodnevnoj medicinskoj praksi. Rezultati testiranja sami po sebi ne znače da veštačka inteligencija može da zameni lekara, već ukazuju na njen potencijal da pomogne u složenom procesu postavljanja dijagnoze.
Izvor: reuters.com/zdravlje.kurir.rs
