Rezultati ovog istraživanja pokazali su da osobe koje nikada ne dodaju so u obroke imaju 18 odsto manje šance da razviju srčano stanje koje uzrokuje nepravilan i često abnormalno brz rad srca (atrijalna fibrilacija), koja može dovesti do teškog disanja, vrtoglavice i umora.
U Velikoj Britaniji broj pacijenata sa atrijalnom fibrilacijom povećao se za čak 50 odsto, na milion ipo, prenosi RTS.
Dr Jun Jung Park iz Nacionalne univerzitetske bolnice u Južnoj Koreji kaže da je njihova studija nesumnjivo pokazala da je manja učestalost dodavanja soli u hranu povezana sa sniženim rizikom od atrijalne fibrilacije.
Istraživanje je koristilo podatke britanske Biobanke i analiziralo je 500.000 ljudi između 40 i 70 u periodu od 2006. i 2010. godine. Osobe koje su već imale atrijalnu fibrilaciju, srčani zastoj, šlog ili druge koronarne bolesti su isključeni iz studije.
Svaki sipitanik odgovarao je na pitanja koliko često soli hranu a ponuđeni odgovori su bili od „nikad-retko“, „ponekada“, „često“ i „uvek“. Njihovo stanje istraživači su pratili tokom 11 godina.
Osobe koje nisu solile hranu imale su 18 odsto manje šansi da obole od atrijalne fibrilacije. Oni koji su ponekada dodavali so imali su 15 odsto manje šance.
(kurir.rs/rts.rs)
NE PROPUSTITE
