VREDNOSTI AMBROZIJE I DO 15 PUTA VIŠE OD DOZVOLJENIH: Kako se suzbija ovaj korov i zašto nam i dalje zagorčava život?
Ovo je doba godine kada oni koji muku muče sa alergijom, imaju velike probleme. Najjači alergen u ovom trenutku je ambrozija. Zasićenost vazduha polenom ove biljke je, prema mernim instrumentima, ovih dana i danas vrlo visoka. Jezikom brojki rečeno, pojedinim danima u poslednje vreme vrednosti su bile i 15 puta više od dozvoljenih. Iako je još pre nekoliko godina napravljen Akcioni plan za suzbijanje ambrozije, i to do 2029. godine, bitnih pomaka u sistemskom uništavanju ove biljke nema. Zašto?
Najmoćniji alergenSamo jedna stabljika ambrozije može da proizvede desetine pa i stotine hiljada polenskih zrna koja mogu da stignu i na udaljenost od 100 kilometara. Zbog vlažnog proleća i toplog leta procvetala je desetak dana pre nego što smo očekivali. „Od jutros izemereni podaci pokazuju da su u toku prošle nedelje prekogranične vrednosti bile od pet do 15 puta u toku jednog dana. Jasno je kolika je to izloženost pre svega za osobe koje su alergične, objasnila je za RTS Mirjana Mitrović iz Agencije za zaštitu životne sredine.
Ne borimo se sistemski protiv ovog korova Vetrovito vreme i ove temperature naročito ujutru kada ne dostignu još 30 do 35 stepeni izuzetno su pogodne, kaže ona, za raspršivanje polena ambrozije, koji ima najveći alergeni potencijal od svih 25 alergenih vrsta polena koje pratimo. Sve preko 30 polenovih zrna u kubnom metru vazduha predstavlja problem osobama koje su alergične. Vrednosti ovih dana su i veće od 400, i tako će biti do druge polovine septembra, a stručnjaci predviđaju da će polena ambrozije, zbog toga što se nismo sistematski borili protiv ovog korova, biti i u neovembru.
Najbolje vreme za suzbijanje ambrozije je pre cvetanja „Košenje, kada se radi u odgovarajućem trenutku, nisko košenje daje izuzetno dobre rezultate, ponavlja se po potrebi dva ili tri puta u sezoni, biljka nakon tog košenja ponovo kreće iz bočnih pupoljaka, ali proizvodi sve manju i manju biomasu i manju količinu polenskih zrna. Sa druge strane, hemijski tretman je nekada neophodan, ali najčešće na nepristupačnim terenima, na velikim nagibima u obodima grada", izjavio je prof. dr Tomica Mišljenović sa Biološkog fakulteta.
Još pre nekoliko godina napravljen je Akcioni plan za suzbijanje ambrozije i to do 2029. godine. I tu se stalo. „Ono što je takođe bilo predviđeno ovim akcionim planom ali nažalost nikada nije bilo realizovano je kartiranje ambrozije na teriotriji Beograda dvogodišnje, koje bi omogućilo da mi imamo vrlo precizne podatke o tome gde je sve ambrozija u Beogradu prisutna i da na osnovu brojnosti i gustine populacije izaberemo žarišta ambrozije kojima bi trebalo posvetiti posebnu pažnju u monitoringu i uklanjanju", dodaje prof. Mišljenović.
Da li su akcije suzbijanja odgovarajuće? Ipak, u Gradu tvrde da se prema Akcionom planu svake godine prati situacija, a zatim slede mapiranje i predviđanje pojave ambrozije. U saopštenju koje smo dobili, kaže se da stručnjaci javnih komunalnih preduzeća određuju vreme za košenje na zelenim površinama koje održavaju. Ukoliko se na nekima od njih primeti sporadična pojava ambrozije pristupa se košenju pre nego što biljka procveta. Postavlja se pitanje da li su nam akcije suzbijanja bile odgovarajuće ako smo od 200 polenovih zrna po metru kubnom vazduha, pre dvadesetak godina, kada su merenja počela, stigli do više od 900. A alergiju na ovu biljku ima svaki peti stanovnik naše zemlje.
Izvor: RTS/Kurir.rs
Da li previše soli može da dovede do dijabetesa? Rezultati istraživanja su nedvosmisleni