ŽIVOT OSOBA SA DIJABETESOM JE SADA LAKŠI: Za olakšanje u terapiji dijabetesa zaslužni su aparati za merenje glukoze
Prema procenama Instituta za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut“, u Srbiji oko 770.000 osoba živi sa dijabetesom, od čega oko 30.000 ljudi ima dijabetes tip 1. Pored važnosti da se bolest dijagnostikuje na vreme, veoma je bitno da osobe sa dijabetesom imaju dostupnu savremenu terapiju. Značajno olakšanje u terapiji dijabetesa danas omogućavaju aparati za merenje glukoze, koji pokazuju vreme u optimalnom opsegu glikemije, čime olakšavaju i poboljšavaju kvalitet života osobama sa dijabetesom.
Ključ terapije i dobrog praćenja nivoa glikemije u krvi leži u kontroli i jasno definisanom prepoznavanju svih odlika dijabetesa. Iz tih razloga je veoma važno da sve osobe koje žive sa ovim oboljenjem, budu upoznate sa njegovim karakteristikama, kao i dostupnom savremenom terapijom.
Kako bi se što veći broj osoba sa dijabetesom u Srbiji, upoznao sa najsavremenijim načinom kontinuirane isporuke insulina, koji olakšava kontrolu dijabetesa, održana je konferencija za medije pod nazivom „Život osoba sa dijabetesom je značajno olakšan uz pomoć najsavremenijeg načina kontinuirane isporuke insulina“ u Beogradu.
Na konferenciji su učestvovali profesor medicinskog fakulteta Univerziteta u Beogradu dr Aleksandra Jotić, specijalista interne medicine i subspecijalista endokrinologije ispred klinike za endokrinologiju, dijabetes i bolesti metabolizma, pri Univerzitetskom Kliničkom centru Srbije, Uroš Bogdanović, član upravnog odbora Dijabetološkog saveza Srbije, Jelisaveta Fotić, doktorantkinja medicinske antropologije, član udruženja „Plavi krug“ i Jovana Živić, nutricionista i fitnes trener, član udruženja Dijabetološki savez Srbije.
„Dijabetes je hronično oboljenje koje pogađa milione ljudi širom sveta i značajno remeti kvalitet života. Osobe sa dijabetesom su 24 časa dnevno, 7 dana u nedelji, 365 dana u godini, opterećene primenom različitih terapijskih režima i kontrolom glikemije, uz pridržavanje zdravih životnih navika. Senzorom podpomognuta insulinska pumpa (SAP) omogućava obustavu isporuke insulina značajno pre ispoljavanja hipoglikemije, smanjujući njihov broj, što značajno povećava bezbednost i kvalitet života. Nedavno je razvijen hibridni sistem, koji dodatno automatizovano isporučuje korekcije doza insulina nakon obroka, pružajući veću fleksibilnost u životnim aktivnostima. U celini, globalno je prisutan kontinuirani trend porasta SAP terapije, koja je dostupna i kod nas za osobe sa T1D, u uslovima efikasne i bezbedne primene,” navodi profesor medicinskog fakulteta Univerziteta u Beogradu dr Aleksandra Jotić, specijalista interne medicine i subspecijalista endokrinologije ispred klinike za endokrinologiju, dijabetes i bolesti metabolizma, pri Univerzitetskom Kliničkom centru Srbije.
“Svaka osoba sa dijabetesom zna da je redovno merenje glukoze jedan od stubova optimalnog menadžmenta dijabetesa. Koristeći najnovije tehnologije, sve manje moramo da merimo nivo glikemije iz prsta, a pored toga dobijamo najširu moguću sliku o njenim kretanjima. Takođe, korišćenjem ovih senzora dobijamo i uvid u nove parametre kvaliteta menadžmenta dijabetesa, kao što je vreme provedeno u optimalnom opsegu glikemije (tzv. Time in Range – TIR), koji polako ali sigurno, postaje novi zlatni standard na osnovu kojeg možemo utvrditi kvalitet menadžmenta dijabetesa,” rekao je Uroš Bogdanović, član upravnog odbora Dijabetološkog saveza Srbije.
„Po pitanju dostupnosti senzora za merenje šećera u krvi, moramo imati u vidu da na to nemaju sva deca pravo, odnosno da pravo imaju samo ona deca koja su na insulinskoj pumpi ili koja imaju dijagnozu brittle dijabetesa. Iako su senzori danas mnogo tehnološki bolji, ipak bi trebalo imati u vidu da tehnologiji ne možemo stoprocentno verovati, te je uvek važno da jednom dnevno merimo šećer bockanjem iz prsta. Veoma mali broj dece u Srbiji trenutno koristi najnovije senzore za merenje šećera u krvi, s obzirom na to da oni mogu da se koriste samostalno ili u saradnji sa pumpom koja se ne dobija o trošku RFZO-a, te je tako potrebno staviti najnoviju insulinsku pumpu na listu medicinskih pomagala o trošku RFZO-a,” ističe Jelisaveta Fotić, doktorantkinja medicinske antropologije, član udruženja Plavi krug.
Vreme u optimalnom opsegu glikemije pokazuju senzori za merenje glukoze u međućelijskoj tečnosti bez bockanja iz prsta i bez kalibracije dostupni su u Srbiji. Ovi senzori pružaju moderan način merenja glukoze 24/7, tj. non-stop, čime omogućavaju dinamički uvid u kretanja vrednosti glukoze kod osoba sa dijabetesom, kao i praćenje i poređenje metaboličke regulacije. Ono ima prednost u odnosu na HbA1c – glikozilirani hemoglobin, jer sada osobe sa dijabetesom mogu da prilagode svoje uobičajene aktivnosti, ishranu i terapiju da bi što duže bile u ciljanom vremenu u rasponu i kako bi živele što kvalitetnije.
Da li previše soli može da dovede do dijabetesa? Rezultati istraživanja su nedvosmisleni