Za mnoge to, nažalost, znači da bi mogli umreti u svojim četrdesetima ili pedesetima, piše Medical Xspress.
Rezultati ovog istraživanja predstavljeni su na Evropskom kongresu hitne medicine u Barseloni, a predstavio ga je profesor hitne medicine Drev Richardson iz Australijskog nacionalnog univerziteta u Canberriju koji je sa svojim kolegama pratio pacijente tokom 20 godina.
Alarmantni rezultati studije
Radilo se, naime, o 194 pacijenata sa dijagnozama povezanim sa alkoholom koje su lekari uporedili s kontrolnom grupom od 194 pacijenata koji su imali neke druge dijagnoze koje nisu bile povezane sa alkoholom i opijanjem.
- Uočeno je da je grupa pacijenata sa dijagnozom povezanom sa opijanjem obavila 44 odsto više poseta odeljenju hitne pomoći u sledećih deset godina, a njihova stopa smrtnosti u narednih 20 godina bila je 138 odsto veća u odnosu na kontrolnu grupu - rekao je Richardson i dodao da bi "stvarna stopa smrtnosti mogla biti i veća jer su u razdoblju praćenja neki pacijenati umrli."
Pacijenti su se na hitni prijem javljali iz brojnih razloga, poput simptoma odvikavanja od alkohola, koji su povezani sa alkoholizmom ili zbog akutnog trovanja alkoholom.
Inače, ovu studiju pokrenula je studentkinja medicine Regan Lim, koja je imala porodično iskustvo sa negativnim dejstvima alkohola i želela je da ih bolje istraži.
Samo kontinuirana podrška daje rezultat
Učesnici kongresa su, između ostalog, zaključili da bi osobe koje su završile u Hitnoj pomoći zbog problema povezanih sa alkoholom trebale dobiti kontinuiranu podršku. - Kad bi se takvim pacijentima mogli posvetiti obučeni stručnjaci dok su još na odeljenju hitne pomoći, i kad bi ih obrazovali o posledicama konzumiranja alkohola, možda bismo uspeli smanjiti znatno opterećenje koje predstavljaju za zdravstveni sistem, posebno za odeljenja hitne pomoći.
Lekari iz Australije analizirali su pacijente koji su došli na odeljenje hitne pomoći između 1998. i 2002. (razdoblje pre početka studija), od 2003. do 2012. i od 2013. do 2022. Pacijenti s dijagnozom povezanom sa alkoholom javili su se hitnoj službi 522 puta pre početka studija, u poređenju sa 389 pacijenata u kontrolnoj grupi.
Muškarci se češće oduzimaju od alkohola
Nešto više od polovine, tj. 56 pacijenata u grupi koja je konzumirala alkohol, bili su muškarci srednje prosečne dobi od 28 godina, i obično su bili svrstani u trijažnu kategoriju 3, što znači da im je život bio ugrožen i da im je bila potrebna lekarska intervencija unutar 30 minuta. Većina njih ( 64 %) hitnoj službi javila se u kasnim večernjim satima i tokom noći, između 20:00 i 06:00 sati.
(MissZdrava/Kurir.rs)
NE PROPUSTITE
