Najnovije vesti

DR NATAŠA MICKOVSKI KATALINA IZ BATUTA: U Srbiji svakog dana 140 ljudi umre od kardiovaskularnih bolesti
Foto: Profimedia

ALARMANTNO

DR NATAŠA MICKOVSKI KATALINA IZ BATUTA: U Srbiji svakog dana 140 ljudi umre od kardiovaskularnih bolesti

Vesti -

Povodom međunarodnog Dana srca, koji se obeležava 29. septembra, Institut za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut“ u Beogradu objavio je svetske i domaće rezultate istraživanja kardiovaskularnih bolesti (KVB). Ovi rezultati su prilično alarmantni i govore da su ove bolesti i dalje vodeći uzrok umiranja, obolevanja i nesposobnosti.

- Kardiovaskularne bolesti i njihovi faktori rizika (nepravilna ishrana, fizička neaktivnost, pušenje itd.) su vodeći javnozdravstveni problem u svetu. Najučestalije su među nezaraznim bolestima i vodeći su uzrok umiranja, obolevanja i nesposobnosti – kaže dr Nataša Mickovski Katalina iz Odeljenja za prevenciju i kontrolu nezaraznih bolesti Instituta za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut“.

Od bolesti sistema krvotoka umrlo je 20 miliona osoba širom sveta

Opterećenje ovim bolestima, navodi doktorka, izraženo u korigovanim godinama života u odnosu na nesposobnost (DALY- disability adjusted life years) je na prvom mestu, kako u svetu, tako i u zemljama Evropskog regiona.

- Globalno opterećenje bolestima srca i krvnih sudova je od 2001-2019. godine poraslo sa 12,2 procenta na 15,5 posto, dok se ovo opterećenje u zemljama Evrope, smanjilo sa 26,3 na 23,9 odsto. U Srbiji, u istom periodu, opterećenje bolestima srca i krvnih sudova zabeležilo je porast sa 31,9 na 32,4 odsto.

U 2022, od bolesti sistema krvotoka umrlo je oko 20 miliona osoba širom sveta, to čini 31 odsto umrlih u strukturi svih uzroka smrti. Svaka treća osobe nije doživela 70. godinu.

U Srbiji svaka peta umrla osoba od KVB nije doživela 70.godinu

U Srbiji, tokom 2022, svaka peta umrla osoba od KVB nije doživela 70. godinu, a svaka deveta nije doživela 65.

- Učešće umrlih od KVB u strukturi svih uzroka smrti među zemljama se razlikuje. Generalno je u svetu prisutan istočno-zapadni gradijent, sa višim učešćem KVB u strukturi svih uzroka smrti. Preko 75% svih smrtnih ishoda od KVB evidentira se u srednje i nisko razvijenim zemljama.

U regionu Evrope, polovina svih smrtnih ishoda je posledica cirkulatornih bolesti.

- Poslednjih 20 godina, u strukturi svih umrlih osoba, skoro svaki drugi umrli stanovnik Srbije bio je žrtva neke od bolesti iz grupe cirkulatornih oboljenja.Tokom 2022. godine zastupnjenost KVB u strukturi svih uzoka smrti bila je najviša i iznosila je 47,3%. U našoj zelji je od bolesti srca i krvnih sudova tokom 2022. godine u proseku umiralo 141 osoba dnevno, 65 osoba muškog i 76 osoba ženskog pola. Na godišnjem nivou to je 51.624 osoba, 23.695 muškaraca i 27.929 žena.

srce
foto: Profimedia

Kao najteži oblik ishemijskih bolesti srca, akutni koronarni sindrom je vodeći zdravstveni problem u razvijenim zemljama sveta, a poslednjih nekoliko decenija i u zemljama u razvoju.

U akutni koronarni sindrom (AKS) spadaju: akutni infarkt miokarda, nestabilna angina pektoris i iznenadna srčana smrt. AKS je česta i teška komplikacija ishemijskih bolesti srca i jedan je od najčešćih uzroka bola u grudima,urgentnog prijema i iznenadne srčane smrti.

U Srbiji je u 2022. godini dijagnoza AKS postavljena u proseku kod 54 slučaja dnevno, odnosno, ukupno godišnje kod 12.275 osoba muškog i kod 7.426 osoba ženskog pola. Iste godine, od posledica AKS u proseku je umiralo 13 osoba dnevno, odnosno, ukupno godišnje 2.616 muškaraca i 1.948 žena.

Svakog dana srčani udar doživele su u proseku 42 osobe

Tokom 2022. godine, u proseku svakog dana srčani udar doživele su 42 osobe,odnosno 26 muškaraca i 16 žena. Iste godine od srčanog udara je dnevno umiralo 12 osoba (7 muškaraca i 5 žena). Pre 70-te godine života umlo je skoro 40%, a pre 65-te godine života 23% obolelih od srčanog udara.

KVB su preventabilne bolesti. Gotovo 80% prevremene smrtnosti i više od 50% obolevanja od srčanog i moždanog udara, može da se spreči kontrolom samo tri faktora rizika, koji su povezani sa načinom života: pušenje, nepravilna ishrana i fizička neaktivnost. Preostala trećina prevremene smrtnosti može da se spreči unapređenjem sistema zdravstvene zaštite.

U cilju obeležavanja Svetskog dana srca 2023. godine, u Institutu za javno zdravlje Srbije "Dr Milan Jovanović Batut", u Beogradu 29. septembra održaće se sručni skup namenjen zdravstvenim radnicima i saradnicima. Temu skupa predstavljaju nezarazni poremećaji zdravlja, među kojima su kardiovaskularne bolesti najučestalije.

Prijavite se za kurir 5 priča
Naš dnevni izbor najvažnijih vesti

* Obavezna polja
 
track