OBELEŽEN SVETSKI DAN SRCA: U Srbiji 50.000 ljudi godišnje umre od kardiovaskularnih bolesti

Danas je obeležen Svetki dan srca ustanovljen od strane Svetske federacije za srcekoji ima cilj da javnost bude što bolje upoznata sa kardiovaskularnim oboljenjima.

Danas u svetu živi 520 miliona ljudi sa kardiovaskularnim bolestima. Poslednja istraživanja pokazuju da svaka treća odrasla osoba ima povišen krvni pritisak, a svaka jedanaesta koronarnu bolest srca ili anginu pektoris. Srbija spada u zemlje sa veoma visokim rizikom za oboljevanje od kardiovaskularnih bolesti. Godišnje preko 50 000 ljudi u Srbiji umre od srčanih oboljenja.

Zdravstveni stručnjaci širom sveta apeluju da se u najvećoj mogućoj meri poveća udeo pacijenata koji su pod terapijom kojom je moguće smanjiti neželjeni dogadjaj ili izbeći komplikacije. Kardiovaskularne bolesti su često hronična stanja, koje je potrebno lečiti doživotno.

Savremena terapija za lečenje kardiovaskularnih bolesti, osim što leči, smanjuje i broj invalidnosti i bolovanja. Na taj se način rasterećuje kapacitet zdravstvenog i socijalnog sistema.

Uz korekciju najvažnijih faktora moguće smanjenje smrtnosti za 30%

Skup je okupio vodeće lekare iz područja kardiologije u Srbiji, a prezentacije su održali prof. dr Arsen Ristić i prof. dr Dragan Simić, kardiolozi Kliničkog centra Srbije.

Profesor dr Arsen Ristić je istakao da je važno raditi na preventivnim programima kojima bi se sistematski radilo na sprečavanju nastanka i ranom prepoznavanju ovih bolesti. Takođe je važno da pacijentima u Srbiji budu dostupe terapijske opcije za koje je nedvosmisleno dokazano da produžavaju život i poboljšavaju ishode lečenja. Ukoliko bi korigovali sve najvažnije faktore rizika za kardiovaskularne bolesti, mogli bi da za oko 30% smanjimo smrtnost od kardiovaskularnih bolesti od kojih u Srbiji svake godine gubimo više od 50.000 ljudi, objasnio je prof. dr Ristić.

Profesor dr Dragan Simić, izjavio je da je važno da što veći broj pacijenata bude pravovremeno uključen u lečenje kardiovaskularnih bolesti kako bi se na vreme sprečile komplikacije koje su verovatno mogle da budu izbegnute.

Zato je važno da sa jedne strane građani što češće proveravaju svoje zdravtstveno stanje, ne ignorišu upozorenja koje im šalje organizam i poštuju u potpunosti savete lekara, smatra prof. dr Simić.

Dr Majanka Kisić, menadžer za kardiovaskularne bolesti, povodom Svetskog dana srca je istakla značaj brige o sopstvenom zdravlju, usvajanju zdravih životnih navika, ranog otkrivanja i pravovremenog lečenja kardiovaskularnih bolest.

- Svesni smo toga da kardiovaskularne bolesti postaju sve zastupljeniji problem, ne samo u Srbiji već i globalno. Ovaj skup još je jedan korak u našim nastojanjima da se usvajanjem zdravih životnih navika i pravovremenim lečenjem spase što više ljudskih života i poprave ishodi lečenja – kaže dr Kisić.

Radi boljeg razumevanja važnosti ove teme, u nastavku su navedeni primeri nekih od najčešćih kardiovaskularnih poremećaja:

O arterijskoj hipertenziji

Arterijska hipertenzija sa svojim komplikacijama (ishemijska bolest srca, kardiomiopatije, cerebrovaskularna oboljenja) je vodeći faktor kardiovaskularnog mortaliteta. Danas se smatra najčešćom nezaraznom bolešću u svetu od koje boluje oko milijardu ljudi sa očekivanim porastom na 1,56 milijardi stanovnika do 2025. godine.

Statistika u Srbiji je još poraznija, jer prema poslednjim podacima oko polovine odrasle populacije ima ovu bolest. Danas u Srbiji, svaka druga osoba ima povišen krvni pritisak, a samo 33,9% ima postavljenu dijagnozu i uzima propisanu terapiju. Od povišenog krvnog pritiska, po poslednjim zvaničnim podacima, u Srbiji boluje 46,8% stanovnika, čime se potvrđuje podatak da 1,1 milion građana pije lekove za pritisak.

O srčanoj insuficijenciji

Srčana slabost (insuficijencija) je stanje u kojem srce ne može dovoljno da potiskuje krv kroz telo i omogući rad drugih organa. Organi i tkiva ne dobijaju dovoljnu količinu krvi, dolazi do nagomilavanja tečnosti u plućima i drugim delovima tela, gušenja, zamaranja i otoka potkolenica. Srčana slabost može da nastane u bilo kom životnom dobu, ali se učestalost povećava sa godinama.

Postoji više oblika srčane slabosti u odnosu na srčano oboljenje koji je uzrokuje. Hronična srčana slabost je češća i kod nje se simptomi javljaju postepeno. Akutna srčana slabost nastaje iznenada i spada u veoma opasna urgentna stanja. Hronična srčana slabost nastaje zbog oštećenja srca bolešću krvnih sudova srca (angina pectoris, prethodni srčani udar), visokim krvnim pritiskom ili bolešću samog srčanog mišića (miokarditis ili kardiomiopatije) i srčanih zalistaka. Suženje krvnih sudova koji hrane srce (koronarnih arterija) nastaje zbog nakupljanja masnih naslaga (plakova) u zidu arterije. Ono smanjuje protok krvi koja dolazi u taj deo srčanog mišića i izaziva pojavu angine pektoris (bola u grudima), često prilikom fizičkog napora. Neadekvatno lečen visok krvni pritisak (arterijska hipertenzija) vremenom takodje izaziva srčanu slabost, jer srce mora da radi jače da bi savladalo veći otpor u krvnim sudovima.

Akutna srčana slabost se najčešće razvija nakon srčanog udara (infarkta miokarda) ili fulminantne upale srčanog mišića (miokarditis), jer telo ne može da kompenzuje naglo nastali gubitak kontraktilnosti većeg dela miokarda.

Od ukupne populacije srčana slabost se javlja kod 7% osoba starih 75-84 godine, a kod 15% kod starijih od 85. U svetu ima ukupno oko 40 miliona osoba koje se leče zbog srčane slabosti, a svake godine se otkrije 7 miliona novih. U Srbiji sa srčanom slabošću živi više od 200 000 osoba.

Dijabetes dvostruko povećava rizik za sve najvažnije kardiovaskularne komplikacije u odnosu na osobe bez dijabetesa, pre svega za srčani i moždani udar, ali i za srčanu slabost nezavisno od uzroka srčane slabosti. Šećerna bolest ubrzava i pogoršava aterosklerozu koja leži u osnovi ključnih kardiovaskularnih oboljenja. Povišen šećer u krvi sem efekta na ubrzanje ateroskleroze za koji su potrebne godine ima i direktan toksični efekat na srčani mišić pa dovodi do dijabetične kardiomiopatije koja uzrokuje srčanu slabost, nezavisno od koronarne bolesti. Savremena terapija koja je dostupna i u Srbiji može značajno smanjiti komplikacije šećerne bolesti.

Srčana slabost se danas ranije prepoznaje nego ranije zbog šire dostupnosti laboratorijskih testova i ultrazvučnih aparata. Bolesnici najčešće osećaju zamaranje, gušenje, oticanje nogu, na plućima se čuju pukoti, a srčani rad je obično ubrzan a srčani tonovi su tihi, a nekada se čuju i dodatni tonovi ili šum na srcu.

Prisustvo aktivne virusne infekcije ili drugih bolesti srčanog mišića se može utvrditi biopsijom, a nasledne bolesti srca ili bolesti metabolizma se mogu dokazati genetskim testovima koji se rade iz krvi, a od pre dve godine su takodje dostupni našim bolesnicima.

Adekvatna primena i interpretacija ovih dijagnostičkih metode presudno utiče da se razume osnovi uzrok srčane slabosti i identifikuje „ime i prezime“ bolesti koja stoji u pozadini ovog sindroma. Bez adekvatne etiološke dijagnoze nema ni adekvatne terapije.

Postoji veliki broj lekova koji se primenjuju za lečenje srčane slabosti, od kojih većina smanjuje simptome i poboljšava kvalitet života. Vrsta terapije zavisi od simptoma, udruženih bolesti, opšteg zdravstvenog stanja bolesnika i načina života. Kod većine bolesnika je neophodna primena više lekova, a doziranje i način upotrebe moraju biti precizni. Kada se jednom daju, ovi lekovI se najčešće uzimaju doživotno. Novi lekovi za srčanu slabost posebno popravljaju prognozu bolesnika sa šećernom bolešću ili rizikom da je razviju. Bolesnik sa umerenom formom srčane slabosti dobija najmanje tri leka, a najteži bolesnici i više od 10 različitih lekova za srčanu slabost.

O akutnom koronarnom sindromu

U akutni koronarni sindrom (AKS) spadaju: akutni infarkt miokarda, nestabilna angina pektoris i iznenadna srčana smrt. AKS je česta i teška komplikacija ishemijskih bolesti srca i jedan je od najčešćih uzroka bola u grudima,urgentnog prijema i iznenadne srčane smrti.

U Srbiji je u 2022. godini dijagnoza AKS postavljena u proseku kod 54 slučaja dnevno, odnosno, ukupno godišnje skoro 20000 osoba. Iste godine, od posledica AKS u proseku je umiralo 13 osoba dnevno.

Svakog dana srčani udar doživele su u proseku 42 osobe u 2022.

Iste godine od srčanog udara je dnevno umiralo 12 osoba .