MEDICINSKI RADNICI U VEĆEM RIZIKU OD SAMOUBISTVA: Perfekcionizam, stres i opterećenost glavni uzroci loše statistike

Medicinske sestre, zdravstveni tehničari i radnici za pomoć u zdravstvu suočavaju se sa većim rizikom od samoubistva nego opšta populacija, pokazuje alarmantna nova studija sprovedecan u SAD-u.

- Sve ovo može doprineti lošoj brizi o sebi tako da ne prepoznaju potrebu da zatraže pomoć. Takođe postoji mnogo stigme koja se nastavlja oko zaštite mentalnog zdravlja - ističe dr Mark Olfson, profesor na Odseku za psihijatriju Univerziteta Kolumbija i autor studije.

Studija, objavljena 26. septembra u časopisu Američkog medicinskog udruženja, posmatrala je nacionalno reprezentativnu grupu od više od 1,8 miliona odraslih od 26 i više godina u podacima koji su obuhvatali period od 2008. do 2019. godine.

Zdravstveni radnici su podeljeni u šest grupa - lekari, registrovane medicinske sestre, drugi praktičari koji dijagnostikuju ili leče zdravstvenu negu, zdravstveni tehničari, radnici za podršku u zdravstvu i socijalni/bihejvioralni zdravstveni radnici, i upoređivali su ih sa radnicima koji nisu u zdravstvu.

Među zdravstvenim radnicima povišen nivo stresa i sagoveranja na poslu

Analiza podataka pokazala je da su zdravstveni radnici, medicinske sestre i zdravstveni tehničari češće umirali od samoubistva nego nezdravstveni radnici. U međuvremenu, stope samoubistava lekara bile su otprilike iste kao i u opštoj populaciji, sa godišnjim standardizovanim stopama samoubistava od 13 na svakih 100.000 ljudi. Izveštaj je takođe otkrio da je zdravstveni rad snažnije povezan sa rizikom od samoubistva.

U prethodnim istraživanjima, Olfson je takođe otkrio da su registrovane medicinske sestre, socijalni radnici i drugi bihejvioralni zdravstveni radnici u značajno većem riziku od smrti od predoziranja drogom u poređenju sa radnicima koji nisu u zdravstvu.

Prethodne studije su ispitivale mentalno zdravlje među lekarima, ali ova nova studija je primetila da se malo zna o mentalnom zdravlju otprilike 95% preostalih radnika u zdravstvenoj industriji.

Studija takođe ne uključuje podatke iz pandemije, koja je izazvala povišen nivo stresa i sagorevanja među zdravstvenim radnicima.

Obratite pažnju na promene u emocijama, ponašanju i raspoloženju

Maier Bellehsen, osnivački direktor Centra za traumatski stres, otpornost i oporavak i Feinberg odeljenja Ujedinjenog bihejvioralnog zdravstvenog centra za vojne veterane i njihove porodice u Northvell Health-u u Njujorku, rekao je bi promema sistem zdravstvene zaštite radi bolje podrške radnicima bio težak zadatak.

- Postoje brojni nivoi promena koje treba da se dese, od direktnog rešavanja pristupa i stigme u vezi sa mentalnim zdravljem do stvaranja okruženja koje ima dovoljno resursa i podrške, sa manjim naglaskom na zahteve za produktivnošću - rekao je Belehsen, koji nije bio uključen u studiju.

Pored toga, veći je naglasak na osnaživanju zdravstvenih radnika da budu u stanju da pruže kliničku negu koju žele, na način za koji smatraju da takođe poštuje njihovu sposobnost autonomije, rekao je on.

Što se tiče onoga što voljeni zdravstveni radnici mogu da urade, Belehsen je rekao:

- Važno je obratiti pažnju na promene u emocijama, ponašanju i raspoloženju voljenih osoba i ne shvatati to olako ako sumnjate da neko ima promenu u mentalnom zdravlje. Pobrinite se da se obratite i postavite pitanja o tome kako je nekoj osobi, pa čak i da direktno pitate da li neko razmišlja o samoubistvu. Ako je tako, povežite ih sa resursima koji mogu pomoći - istakao je Bellehsen.

(kurir.rs/usnews.com)