Cilj ovog simpozijuma bio je da se podigne svest o opasnostima koje donose bolesti zavisnosti, kako za pacijenta, njegovu porodicu, tako i za celo društvo, da se ukaže na nove oblike zavisnosti i da se još jednom, pozovu svi koji imaju problem zavisnosti da se obrate za pomoć Specijalnoj bolnici za bolesti zavisnosti, koja već 65 godina uspešno leči sve one koji pate od ove bolesti.
Specijalna bolnica za bolesti zavisnosti poseduje tri dispanzera, šest dnevnih bolnica, četiri odeljenja, hitnu službu, konsultativno terapijsku službu sa savetovalištem za HIV i HCV, DPST, odsek za prevenciju i naučno-istraživački rad sa tele-apel službom i savetovalištima za hemijske i nehemijske zavisnosti, laboratoriju, bolničku apoteku...
Broj otvorenih kartona (do sada): narkomanija 16.530, alkoholizam, 20.150, kocka, 1030.
Broj obavljenih pregleda tokom godine - 54.440, broj hospitalizacija - 760 prijema, dnevna bolnica - 800 prijema, a preko 2.000 pacijenata na programima supstitucije.
Specijalna bolnica za bolesti zavisnosti, kao referentna ustanova za bolesti zavisnosti, pomaže i koordinira korišćenje svih resursa zajednice u prevenciji, lečenju i rehabilitaciji bolesti zavisnosti, a takođe kontinuirano radi na smanjenju diskriminacije, stigme i otpora kojima su zavisnici izloženi u našem društvu. Misija Bolnice je preveniranje i smanjenje štete koju bolesti zavisnosti donose pojedincu, porodici i društvu u celini.
- Bolesti zavisnosti su bolesti mozga, to su hronične bolesti, baš kao i hipertenzija ili dijabetes. I bolesti zavisnosti imaju svoje simptome, svoje šifre, svoju dijagnozu, svoju terapiju. Stigma i socijalno isključenje su najveći problem kada se govori o lečenju bolesti zavisnosti. Vizija naše bolnice, kao vodeće institucije u zdravstvenom sistemu Republike Srbije za prevenciju i lečenje svih oblika hemijskih i nehemijskih zavisnosti, edukacije i za naučno-istraživačku delatnost, je da kroz kontinuiranu primenu novih svetskih doktrina, dostignuća i tehnologija u oblasti bolesti zavisnosti obezbeđuje pružanje širokog spektra visoko personalizovanih zdravstvenih usluga i zdravstvene nege, koja je maksimalno prilagođena potrebama pacijenata i njihovim porodicama kroz integraciju lečenja, istraživanja i edukacije. Sve ovo našu ustanovu čini jedinstvenim mestom u kome pacijenti žele da se leče, studenti da uče, a zaposleni da rade – kaže prim. dr sci. med. Diana Raketić, v.d. direktora Specijalne bolnice za bolesti zavisnosti.
Simpozijum je otvorila ministarka zdravlja prof. dr Danica Grujičić, govorila je i ministarka prosvete prof. dr Slavica Đukić Dejanović, a prim. dr sci. med. Diana Raketić, v.d. direktora Specijalne bolnice za bolesti zavisnosti govorila je na temu “Bolesti zavisnosti - juče, danas, sutra”. Neke od tema simpozijuma bile su: Rodno zasnovano nasilje i žene zavisnice, Porodice pacijenata koji se leče u SBZBZ - obeležja, kontekst, funkcionalnost, Nasilje nad ženama - može li tretman zavisnika da prevenira nasilje, Deca iz alkoholičarskih porodica - vezanost za zlostavljača, Profili patoloških kockara, Gaming disorder/patološko igranje igrica kao novi entitet…
83 miliona odraslih osoba u EU barem jedanput probalo drogu
Evropski monitoring centar za droge i bolesti zavisnosti (EMCDDA) u svom izveštaju iz 2022. godine navodi da je evropsko tržište droga bilo obeleženo širokom dostupnošću raznolikog spektra droga sve veće potentnosti ili čistoće. Procenjuje se (minimalna procena) da je otprilike 83 miliona ili 28,9 % odraslih osoba (u dobi od 15 do 64 godine) u Evropskoj uniji barem jedanput tokom života probalo nezakonite droge. Od svih droga najčešće se konzumira kanabis, značajan porast konzumiranja stimulativnih supstanci pre svega kokaina i amfetamina, milion visokorizičnih konzumenata opioida su problemi s kojima se suočavamo i postaju sve složeniji.
Svaka četvrta žena u svetu doživi partnersko nasilje u toku života
Sve do 20. veka malo smo znali o zavisnosti kod žena. Diferencijacija među polovima bila je ignorisana, a većina studija rađena je na muškoj populaciji, uglavnom alkoholičarima. U poslednjoj dekadi dolazi do značajnog interesovanja za biomedicinske i psihosocijalne aspekte adikcije kod žena. Međutim, uprkos jasnim dokazima o polnim razlikama žene i dalje predstavljaju ”sekundarni pol” u istraživanjima bolesti zavisnosti. Jedan od značajnih faktora rizika kod žena za razvoj zavisnosti je emotivno zlostavljanje, seksualno i fizičko zlostavljanje u detinjstvu ili adolescenciji gde supstance omogućavaju „hemijsku disocijaciju” kao odbranu od traumatizujućih iskustava. Žene zavisne od supstanci u visokom procentu imaju iskustvo zlostavljanja, često istovremeno i fizičkog i seksualnog zlostavljanja kao i pojavljivanje drugih komorbidnih poremećaja (npr. afektivni poremećaji, posttraumatski stresni poremećaj, poremećaji ishrane) što se mora imati na umu u posledičnim potrebama lečenja. Nasilje nad ženama je značaj problem širom sveta. Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije, skoro svaka četvrta žena širom sveta doživi partnersko nasilje u toku svog života. Čak jedna trećina muškog partnerskog nasilja je počinjena pod dejstvom alkohola.
Poremećaji izazvani kockanjem i igranjem igara su zvanične zavisnosti
Pre 10 godina, 2013. godine došlo je do značajnih promena u polju istraživanja bihejvioralnih adikcija. Američka psihijatrijska asocijacija je navedene godine po prvi put u petoj reviziji dijagnostičkog i statističkog priručnika, poremećaje povezane sa kockanjem svrstala u bihejvioralnu/ponašajnu zavisnost, dok je internet i poremećaj igranja igara “gejming” opisan kao potencijalana bihejvioralna zavisnost uz potrebe za daljim istraživanjima u tom pravcu. Ovakvo viđenje se nastavlja uz eksplicitno ukazivanje da gejming mora biti povezan sa značajnim oštećenjem. Godine 2019, Svetska zdravstvena organizacija usvojila je 11. verziju Međunarodne klasifikacije bolesti gde su poremećaji izazvani kockanjem i igranjem igara priznati kao zvanične bihejvioralne zavisnosti. Iz godine u godinu beleži se trend porasta osoba sa bihejvioralnim adikcijma koji se javljaju na lečenje, ali i industrije igara ne stagniraju u inovacijama. Ponašanje zavisnosti povezuju se i sa drugim psihijatrijskim komorbiditetima, zloupotrebom supstanci i povišenim suicidalnim rizikom.
NE PROPUSTITE
