Prema zvaničnim podacima Svetske zdravstvene organizacije za evropski region skoro 60 odsto odraslog stanovništva ima prekomernu telesnu težinu ili je gojazno. Panel je bio prilika da se probudi razgovor o ovom multidimenzionalnom izazovu modernog društva i sagledaju mogućnosti za prevenciju i prevazilaženje ovog problema.
Ispred Ministarstva zdravlja prisutnim gostima se obratila dr Zvezdana Bjeletić i istakla da je Ministarstvo zdravlje još 2008. godine donelo Nacionalni program za prevenciju gojaznosti kod dece i odraslih, koji predstavlja strateški okvir i opredeljenost da se bavi prevencijom gojaznosti kao jednim od gorućih javnozdravstvenih problema. U okviru Nacionalnog programa definisano su prioritetne oblasti za akciju, a jedna od njih se odnosi na promociju zdravlja i prevenciju prekomerne telesne težine. I upravo u ovom segmentu je posebno istaknuto partnerstvo sa Privrednom komorom Srbije kao primer dobre prakse, koja je jedinstvena u regionu.
Dr Dragana Jović ispred Istitiuta za javno zdravlje „Dr Milan Jovanović Batut“ je predstavila rezultate istraživanja o stilovima života građana Srbije koje ova institucija sprovodi svakih pet godina, posebno istakavši napredak kada je u pitanju redovnije konzumiranje doručka, veće unošenje voća i nešto učestalija fizička aktivnost većeg intenziteta u odnosu na ranija istraživanja. Takođe, posebno je istakla da je Svetska zdravstvena organizacija proglasila infodemiju, kao veliku opasnost širenja netačnih informacija i apelovala na većem konsultovanju struke posebno kada je reč o pravilnim režimima ishrane. Tokom juna ove godine, Institut za javno zdravlje „dr Milan Jovanović Batut“ sa svojim zavodima je pokrenuo savetovalište za pravilnu ishranu, koje mogu posetiti svi građani sa uputom od strane svog izabranog lekara.
Prof. dr Sanja Mazić, šef Katedre za medicinu sporta i Katedre za medicinsku fiziologiju Medicinskog fakulteta Univerziteta u Beogradu, je svoje izlaganje počela time da ni jedan lek ne može da zameni fizičku aktivnost, ali da fizička aktivnost može da zameni svaki lek, posebno ističući da bi fizička aktivnost trebala da postane deo naše svakodnevice. 30 minuta fizičke aktivnosti dnevno, i to najbolje hodanja, je minimum koji svaka odrasla osoba treba da ima. Kada je reč o gojaznosti dece, prof. dr Mazić je istakla da su podaci zabrinjavajući, zato što gojaznost kod dece se duplira na svakih pet godina. Zato je veoma važno što je Ministarstvo zdravlja uvelo dodatne časove fizičkog vaspitanja za decu. Fizička aktivnost je posebno važna ne samo za prevenciju gojaznosti, već i za prevenciju brojnih drugih oboljenja, a tokom fizičke aktivnosti luči se i hormoni endorfina koji doprinose boljem raspoloženju.
Prim. dr Marija Đurović, psihijatar, subspecijalista psihoterpije, Šef Odseka za adolescentnu psihijatriju i psihoterapiju Bolnice za psihijatriju KBC Dr Dragiša Mišović-Dedinje:
- Posmatrano kroz istoriju, prepoznato je da gojaznost je vrlo često povezana sa određenim emocionalnim stanjima, te da prejedanje nastaje kao odgovor na naša osećanja. Situacija se pogoršava usled uticaja društvenih mreža, jer su ljudi skloniji da prve savete potraže upravo tamo, bez provere ko im daje i kakve savete im pruža. Upravo zato je posebno važno istaći da se o poremećajima ishrane mora razgovarati sa stručnim licima.“
Prim. dr Snežana Lešović, pedijatar-endokrinolog iz specijalne bolnice za lečenje štitaste žlezde i gojaznosti „Čigota“ istakla je da ukoliko već dođe do gojaznosti, da je veoma važno da se čitav tim stručnjaka angažuje oko pojedinca kako bi mu se pomoglo da kroz ishranu i fizičku aktivnost, ali i usvajanje zdravih navika prevaziđe problem gojaznosti.
- Gojaznost je ne samo estetski, nego i zdravstveni i ekonomski problem. Podaci svetske ogranizacije za gojaznost govore u prilog tome da će do 2035. godine čak 4 milijarde ljudi biti prekomerno uhranjeno ili gojazno. Procene su da će za potrebe lečenja gojaznosti države trebati da izdvoje čak 3% ukupnog bruto društvenog proizvoda kako bi se sanirale posledice ovog problema.“ – istakao je Dimitrije Ivanović, ispred Privredne komore Srbije i dodao da je veoma ponosan na ono što je do sada postignuto kroz kampanju „Teži ravnoteži“, ali i na aktivnosti koje kompanije sprovode, poput reformulacije proizvoda, smanjenja soli, šećera i trans-masti u svoim proizvodima, kreiranje manjih pakovanja i proizvodnju zdravijih alternativa proizvoda.
NE PROPUSTITE
