- Godinama smo imali apsurdnu situaciju, da smo kao država nabavljali preskupe aparate, a imali lošu organizaciju rada. Ja o tome govorim desetak godina unazad, kao i o činjenici da lekar opšte prakse može da uradi mnogo više nego što mu je trenutno omogućeno. Jer primarna zdravstvena zaštita je osnova sprečavanja težih posledica po zdravlje pacijenata, pošto se meni kao specijalisti na tercijarnom nivou često dešavalo da primim, nažalost, zapuštene pacijente. Radim na ispravljanju tih grešaka, a sada je prioritet i povratak stomatologije u domove zdravlja - istakla je ministarka dr Grujičić.
Pred prepunom salom, ministarka je odgovarala i na pitanja publike u kojoj je bilo mnogo studenata medicine.
- Nisam protiv toga da mlade kolege probaju da rade u inostranstvu, verujem da je razmena važno sticanje profesionalnog iskustva. Ali još jače verujem da smo kao lekari dužni da svoje znanje koristimo u državi koja nas je i školovala, dakle prvo rad u Srbiji, pa onda inostranstvo ko želi - poručila je ministarka Grujičić mladim kolegama i najavila još snažnije angažovanje ministarstva na pronalaženju načina za zapošljavanje mladih lekara u manjim sredinama.
Oko 200.000 ljudi u Srbiji ima problem sa bolestima zavisnosti
Profesor dr Slavica Đukić Dejanović, neuropsihijatar i ministarka prosvete, istakla je da je mentalno zdravlje građana Srbije slično kao i kod ljudi u regionu, pa i u Evropskoj uniji i da nema tu neka velike razlike.
-Iako živimo u modernom društvu, i dalje vlada uverenje da je sramota da duša zaboli. Iako se u javnosti pominje podatak da u Srbiji oko 200.000 ljudi ima problem sa bolestima zavisnosti, zvanična statistika pokazuje da imamo zvanično 4.000 registrovanih zavisnika koji se leče i dobijaju stručnu pomoć. A znamo da ih ima neuporedivo više. Često mlade osobe u želji da odškrinu vrata raja zapravo ulaze u pakao bolesti zavisnosti. Statistika je pokazala da čak 70 odsto mladih do 30 godina koji imaju šizofreniju, ili je koristilo ili koristi psihoaktivne supstance. Tu dolazi do dualnih dijagnoza, jedno pogoršava stanje drugog. Dokazano je i da neke supstance poput hašiša ubrzavaju nastanak psihoza. Takođe, kod osoba sa bipolarnim sindromom i psihotičnim depresijama udružene su bolesti zavisnosti. Zvaničan stav je da se istovremeno leče obe bolesti, a bitno je da se kod osobe koja ima neku od ovih bolesti uradi testiranje kako bi se videlo da li u krvi ili mokraći ima neku psihoaktivnu supstancu – naglasila je dr Đukić Dejanović.
Ona je naglasila da je pre pandamije kovida 19 počelo da se radi na novoj strategiji za bolesti zavisnosti, da je pandemija to prekinula, ali da su se nakon toga okupili stručnjaci iz ove oblasti i da su rezultati razmene iskustva interesantni. Veoma je važno donošenje nove strategije i akcionog plana.
-„Harm reduction“, odnosno smanjivanje posledica, je jedan od zadataka i nova strategija mora da predvidi program prevencije i grupa samopomoći vršnjaka koji su ranije imali problem sa bolestima zavisnosti. Mi imamo dobre protokole za lečenje, ali kao društvo moramo da primenimo neke novine, kao što je na primer Hrvatska uradila, što je jedan od naših zadataka – dodala je dr Đukić Dejanović.
Dr Oliver Vidojević, psihijatar, pojasnio je da je prvi cilj uvek da se smanji šteta i da se zato pojavio pristup „harm reduction“ da bi se smanjila upotreba neke supstance. Čista apstinencija da duže staze je teška, pa se u periodu odvikavanja koriste programi smanjenja štete.
- Ideja je da se na svakom nivou smanji šteta, a da se onda društvo posveti svakome da ima prevenciju. U Francuskoj je, na primer, to uvek modifikovano specifičnim odnosom društva. Metod manje štetnih alternativa se posebno koristi kod pušenja cigareta, recimo u Velikoj Britaniji. Osim preventivnih programa za decu, bitno je da postoje programi za one koji već imaju svoju naviku pušenja i ne mogu da se odviknu bude primenjen način smanjenja štetnosti, uz korišćenje proizvoda koji su manje štetni. Važno je i da se maloletnicima nikako ne prodaju duvanski proizvodi – smatra dr Vidojević.
Budući, kaže, da imamo poslednjih godina nove vidove zavisnosti koje su već ušle u brojne dokumente u zemljama Evrope kroz strategije o prepoznavanju i lečenju, pitanje je da je vreme da i Srbija u to uključi i koliko je bitno da psihijatri koji leče bolesti zavisnosti koriste najnovije studije i naučna istraživanja o novinama u ovoj oblasti.
- Mi psihijatri pratimo novine u svemu i gledamo da to prilagodimo našim specifičnim okolnostima. Zapazili smo porast novih vidova zavisnosti koje nisu hemijskog tipa i znamo da postoje određene strategije u toj oblasti u drugim državama. Na osnovu pozitivnih iskustava u svetu, moramo razviti preventivne strategije, savremene i nove, koje uključuju i puno rada sa roditeljima. To treba unaprediti – dodao je dr Vidojević.
Na Konferenciji o zdravlju, koja je održana u okviru obeležavanja 29. Festivala zdravlja Beograd, govorilo se o rome kako se može sprečiti pojava moždanog udara, o glavoboljama, kardiovaskularnim tegobama žena u menopauzi, mentalnom zdravlju, upotrebi veštačke inteligencije u medicini, prevenciji i skrininzima, zdravom životu…
NE PROPUSTITE
