Dokaz je i program VTO sa doniranim reproduktivnim materijalom koji je zaživeo u Srbiji, a najbolje svedoče bebe koje su zahvaljujući vantelesnoj oplodnji ugledale svetlost dana, piše RTS.
U ovoj godini u Ginekološko-akušerskoj klinici u Višegradskoj na svet će doći oko četiri i po hiljade beba. Tokom ove godine uradili su i više od 500 postupaka biomedicinski potpomognute oplodnje.
„Svedoci smo svi da je u zdravstvo Srbije poslednjih godina izuzetno mnogo novca uloženo, više nego ikada pre, a jedna od oblasti medicine koja prednjači jeste i VTO, onkofertilitet, što je od maja takođe o trošku države, zamrzavanje i ćelija i spermatozoida kod osoba koje se leče od maligniteta, kojima treba ukloniti reproduktivne organe, ili kod kojih je ugrožen kvalitet ćelija. Od januara je krenuo i program sa donacijama“, ističe direktor ove klinike prof. dr Aleksandar Stefanović.
I u Кlinici Narodni front u narednim danima očekuju prvu bebu od doniranih uvezenih ćelija, i ukupno oko 7.000 beba u ovoj godini.
„Prošle godine je bilo 760 i 100 kriotransfera, ove godine preko 1.000, imamo 80 postupaka VTO sa doniranim reproduktivnim materijalom. Raspolažemo najsavremenijim uslovima za rad“, ukazuje direktor GAК Narodni front prof. dr Željko Miković.
U ovoj godini izvršeno je blizu 11.000 postupaka vantelesne oplodnje o trošku države, u sedam državnih i 15 privatnih ustanova. Poređenja radi, 2012. je urađeno 1.200 procedura.
U poslednjih 10 godina iz VTO postupaka rođeno je 15.000 beba. Jedna će narednog petka napuniti dve godine. Borba za Ljubicu trajala je punih 14 godina i toliko je postupaka prošla njena mama.
„Кada sam krenula u ovu borbu sve je bilo drugačije, finansirana dva pokušaja, starosna granica 38, sada je neograničen broj postupaka, starosna granica 45 godina, omogućena je i pomoć parovima sa azospermijom, omogućena donacija, za drugo dete postoje procedure. Za kratko vreme se sve promenilo. Srbija je jedina zemlja u Evropi, a možda i u svetu, koja ima ovako liberalne uslove finansiranja postupaka kod nas“, istakla je majka i direktorka IVF centra Sandra Jovanović.
Šta još možemo – da bude više donacija reproduktivnog materijala u našim banka, ali i snažnija psihosocijalna podrška onima koji prolaze kroz borbu za dete, poručuje Sandra. Da društvo, poslodavci, i svi shvate koliko je ovaj problem veliki, i da je neophodno više razumevanja.
Izvor: RTS/Kurir.rs
NE PROPUSTITE
