Nedostajalo je skoro svega: domova zdravlja, bolnica, klinika, lekara, medicinskih sestara, specijalista, oprema, skenera, mamografa, lekova... Nedostajalo je i volje i mogućnosti da se stvari promene.
Decenija iza nas je ipak donela ne samo pomak, već preokret. Rezultati su zabeleženi u svim sferama zdravstva, a namera da se u tom smeru nastavi više je nego očigledna.
Kako je ozdravilo srpsko zdravstvo? Gde smo danas, a gde smo bili? Šta još treba popraviti?
Na ova pitanja dali su odgovor gosti voditeljke i urednice Silvije Slamnig u emisiji Usijanje: dr Sanja Radojević - Škodrić, direktorka Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje RFZO, prof. Slobodan Milosavljević, direktor kliničkog centra Kragujevac, i dr Igor Spurnić, hirurg-onkolog sa Instituta za onkologiju i radiologiju Srbije.
Škodrić je najpre ukazala na to koliko je zapravo pozitivnih promena doneseno u poslednjih 10 godina.
- U poslednjih 10 godina urađene su ogromne i istorijske stvari. Ulaganja su veća nego ikada i urađeni su jako veliki projekti. Od izgradnje bolnica, kliničkih centara. Da podsetim u periodu od 2000. do 2012. godine nijedna bolnica nije izgrađena i rekonstruisana. U periodu od 2013. do 2023. godine 147. Podsetiću samo da je urađen klinički centar Srbije, klinički centar Niš, trenutno se radi klinički centar Vojvodine. Danas je predstavljen projekat kliničkog centra Kragujevac koji kreće sa radom od juna meseca, koji je zaista izuzetan. Paralelno sa rekonstrukcijom bolnica, gde su povećavani kapaciteti, nabavljena je najsavremenija oprema. Dakle, oprema je pratila obnavljanje bolnica - rekla je.
Dotakla se i inovativnih lekova.
- Paralelno, država je počela sa nabavkom inovativnih lekova, to su najskuplji, najsavremeniji lekovi, više nego ikada. Bilo ih je u periodu od 2000. do 2012. godine, ali jako malo. Deset puta više lekova inovativnih je nabavljeno u periodu od 2013. do 2023. godine. To su deset puta veća su izdavanja - navela je Škodrić.
Škodrić se potom nadovezala na retke bolesti.
- Što se tiče retkih bolesti takođe, 55 puta je veći budžet od 2012. godine kada je predsednik Vučić formirao prvi put retke bolesti. Tada su prvi put one prepoznate za razliku od perioda od 2000. do 2012. godine, a samo od tog momenta, evo deset godina nakon toga, 55 puta su povećane finansije.
Potom se dotakla na lečenje u inostrantvu i vantelesnu oplodnju.
- Kada posmatramo decu koje smo poslali na lečenje u inostranstvo u periodu od 2000. do 2012. u odnosu na ovih 10 godina, deset puta više osoba je poslato. Kada pričamo o vantelesnoj oplodnji, mi smo zemlja sa najvećim pravom u oblasti vantelesne oplodnje na svetu - navela je.
Osvrnula se i na zdravstvene radnike.
- Ali ono što se nijednog momenta nije zaboravilo, a bez čega sve ovo ne bi imalo značaja, jesu naši zdravstveni radnici, naš kadar, maksimalno se zapošljava, nijednog momenta nismo zaboravili čak ljude koji su minimalno vremena bili angažovani u kovidu. Ali im se država sada odužila zapošljavanjem tih ljudi. Zatim povećavanjem plata, da podsetim, medicinskim sestrama su povećane plate u odnosu na 2012. godinu 138 odsto, a prosečna plata lekara-specijaliste je povećana u odnosu na 2012. godinu 111odsto. Tu država neće stati - rekla je Škodrić.
Milosavljević se potom osvrnuo na klinički centar Kragujevac.
- Ja sam specijalista grudne hirurgije već 25 godina. U poslednje dve godine se nalazim na mestu vršioca dužnosti direktora UKC Kragujevac i mogu vam reći da se za proteklih 25 godina mnogo toga promenilo. Treba da se kaže da je UKC Kragujevac tercijarna zdravstvena ustanova koja pokriva pet ili šest regiona južne i jugoistočne Srbije, negde oko dva miliona pacijenata i imamo preko tri hiljade zaposlenih i budžet koji je godišnje veći od budžeta grada Kragujevca - rekao je Milosavljević i dodao:
- Danas smo imali izuzetno zadovoljstvo i čast da nam gosti budu ministarka zdravlja prof. Danica Grujičić i direktorka prof. dr Sanja Radojević - Škodrić, gde smo predstavili novi klinički centar i gde smo prikazali opremu koja je ušla u klinički centar u poslednjih mesec dana. Novi magnet, zatim novu opremu za neurohiruršku salu, 5 neonatalnih respiratora, 7 inkubatora, opremu za hemioterapiju, 2 premium ultrazvučna aparata. Tako da ne samo kada je u pitanju oprema, nego kada su u pitanju kadrovi. Jer je država želela da se zahvali ljudima koji su radili u kovidu. U kliničkom centru je zaposlila preko 350 ljudi, od čega 70 lekara, negde oko 100 medicinskih tehničara i ostatak su nemedicinski radnici na koje mi ponekad zaboravljamo. Tako da situacija ne može da se poredi sa prethodnom. Nadam se da ćemo u tom ritmu i nastaviti. Nas sledeće godine očekuje početak radova na rekonstrukciji kliničkog centra koja se obavlja u dve faze. Izgradnja nove zgrade do zgrade novih objekata.
Spurnić se dotakao svoje kuće odnosno Institua za onkologiju i radiologiju za koje tvrdi da je u poslednjih 10 godina doživelo velike stvari.
- Institut za onkologiju i radiologiju je naš nacionalni kancer centar. Jedna vrhunska zračena ustanova gde se svake godine leči ogroman broj pacijenata od najtežih bolesti. Vreme, kako je bilo i kako je sada, je neuporedivo. Medicina svakog dana napreduje i vrhunska medicina je jako skupa. Ali najveća stvar za našu kliniku je da je naše društvo, naš politički sistem, su prepoznali značaj Instituta za onkologiju i radiologiju Srbije. Mislim da je Institut za onkologiju i radiologiju Srbije na neki način mezimče tog zdravstvenog sistema. Zbog čega to govorim? Pre deset godina je bila malo drugačija situacija. Pre deset godina je bilo četiri stara linearna akceleratora, sada ih ima osam. Dva su nabavljena prošle godine, to su ogromni novci. Kupljena su tri magneta, dva za dijagnostiku i jedan za planiranje radioterapije. Tri nova skenera, dva za dijagnostiku i jedan za planiranje radioterapije. Imamo kompletno renoviran jedan odsek nuklearne medicine. Ranije na institutu nije postojao prostor za aplikaciju radiojoda za lečenje pacijenata bolesnih od karcinoma štitaste žlezde. Sad to imamo. Čitav niz inovativnih lekova koji drastično poboljšavaju prognozu onkoloških pacijenata i kvalitet života je sada dostupno, a ranije nije bilo - rekao je Spurnić.
Škodrić je potom najavila jednu veliku promenu.
- Nećemo više dozvoliti da pacijenti čekaju na neke intervencije, mi to znamo. Nećemo dozvoliti više liste čekanja. Za liste čekanja plan je da se reši za godinu i po dana za ortopediju. Za magnetne rezonance više neće postojati liste čekanja - otkrila je Škodrić.
Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i Zakonom o javnom informisanju i medijima.
Kurir.rs/L.V
NE PROPUSTITE
Bonus video:
