RADOST ZA OBOLELE MALIŠANE: Domaći gejmeri obradovali poklonima decu koja praznike provode na lečenju
U jeku praznične euforije, nije svima isto uzbuđenje. Dok neko čeka ponoć, vatromet, poljubac za laku noć i poklon ispod jelke, drugi čekaju dobre rezultate, bolne intervencije i da dođu na red za transplantacije.
Srpski gejmeri iz sportskog udruženja „Zero Tenacity“, odlučili su da, u saradnji sa Udruženjem roditelja dece obolele od malignih bolesti „Zvončica“, ove praznike ulepšaju mališanima koji ih provode u roditeljskoj kući i na Institutu za majku i dete „dr Vukan Čupić“.
- Mi se okrećemo deci koja ne mogu da imaju klasičan praznik u krugu porodice i svom toplom domu, jer silom prilike moraju da provode u bolničkim uslovima. Poželeli smo da im praznici, ali i drugi dani ipak prođu lepše, mirnije, zanimljivije i lakše. Sportsko udruženje „Zero Tenacity“, poklonilo je roditeljskoj kući „Zvončica“ tablet računare za decu kako bi im brže prošlo vreme, opremu za stoni fudbal, da bi mogli da se igraju sa drugarima, ali i dobar wifi internet za neometano korišćenje dok su u roditeljskoj kući, ali i u Institutu, jer znamo da se danas bez toga ne može. Želimo da pomognemo, koliko je u našoj moći, da ta deca uprkos svemu, zadrže Petra Pana u sebi i poveruju u Zvončicu i čuda. Ovo je tek početak lepe saradnje našeg i udruženja „Zvončica“. Radujemo se i budućim akcijama - istakao je Dimitrije Malešević, osnivač sportskog udruženja „Zero Tenacity“.
„Zvončica" je udruženje, ne samo dece obolele od malignih, već i od drugih retkih bolesti koje se leče transplantacijom kostne srži i postoji od 1992. godine. U sklopu udruženja, pri Institutu za majku i dete, već punih 15 godina postoji roditeljska kuća „Zvončica“ koja brine o deci svih uzrasta i njihovim porodicama tokom procesa lečenja. Iako je roditeljska kuća dobro opremljena i porodice koje tamo borave imaju sav potreban komfor i negu, falile su stvari, naizgled sitnice, koje nikako nisu dolazile na red da se reše, a iz godine u godinu su postajale preka potreba.
- Godinama, da ne kažem decenijama, pokušavamo da dođemo do nekih normalnih standarda i ne uspevamo. Deca nemaju javan internet u bolnici i roditeljskoj kući, na televiziji imaju samo dva programa. U tim situacijama pomislim da je možda bolje i da nemaš ništa, nego da imaš nešto malo što ne zadovoljava potrebe ni dvoje, troje dece, a kamo li svih korisnika roditeljske kuće i Instituta. Taman kad mislim da smo izgubili nadu, pojave se ti divni mladi gejmeri u ulozi Deda Mraza, koji za sat vremena urade nešto što mnogi donatori nisu mogli godinama. Poprave nam internet i osposobe da ga ima cela bolnica, srede televiziju, kupe opremu za stoni fudbal koja je falila deci, kupe tablet računare i posteljine. To bi trebalo da je u 21. veku standard i normalno, posebno kada govorimo o najvećoj dečjoj bolnici u kojoj se leče deca i iz Srbije i regiona, ali nije tako. Utisak mi je kako se jedna frustracija koja se taložila godinama, rešila u sat vremena. Sve se može, kad se hoće. Mnogo sam zahvalna ekipi iz „Zero Tenacity“ sportskog udruženja i sigurno ćemo sa zadovoljstvom nastaviti da sarađujemo i međusobno se podržavamo –rekla je Irina Ban, direktorka udruženja „Zvončica“.
Prenela: O.M.
Idealan položaj za spavanje koji brine o vašim crevima: Jednostavan trik za bolju probavu