Nova studija objavljena u "The Lancet" otkriva nikada ranije viđene detalje o zapanjujuće visokom mortalitetu od pandemije kovid - 19 unutar i među zemljama.
Tokom 2020. i 2021. godine, očekivani životni vek se smanjio u 84 odsto od 204 analizirane zemlje i teritorije, „demonstrirajući razorne potencijalne uticaje“ novih virusa, naveo je u saopštenju tim istraživača Instituta za zdravstvenu metriku i evaluaciju (IHME) Univerzitetu u Vašingtonu..
Stopa smrtnosti kod ljudi starijih od 15 godina porasla je za 22 procenata za muškarce i 17 odsto za žene tokom ovog perioda, procenili su istraživači. Meksiko Siti, Peru i Bolivija neke su od destinacija gde je očekivani životni vek najviše pao.
Istraživanje, koje predstavlja ažurirane procene iz Globalne studije o teretu bolesti (GBD) 2021, pruža najsveobuhvatniji pogled na dosadašnji uticaj pandemije na ljudsko zdravlje, što ukazuje na to da je globalni životni vek pao za 1,6 godina od 2019. do 2021, što je oštar preokret u odnosu na ranija povećanja.
Milion više smrtnih slučajeva nego što je procenila SZO
Kovid 19 bio je odgovoran za 15,9 miliona viška smrtnih slučajeva u periodu od 2020. do 2021, godine, bilo da je u pitanju direktna posledica SARS-CoV-2 virusa ili indirektno zbog poremećaja koji su bili u vezi sa pandemijom, procenili su istraživači. To je milion više smrtnih slučajeva nego što je ranije procenila Svetska zdravstvena organizacija. Višak smrtnih slučajeva izračunava se upoređivanjem ukupnog broja umrlih sa onim koliko bi se očekivalo da nije bilo pandemije.
Manja smrtnost među decom
Među ostalim ključnim nalazima GBD-a, smrtnost dece je nastavila da opada usred pandemije kovid -19, sa pola miliona manje smrtnih slučajeva među decom mlađom od 5 godina u 2021. u poređenju sa 2019. Stope mortaliteta među decom mlađom od 5 godina smanjene su za 7 % od 2019. do 2021. godine.
- Na odrasle ljude širom sveta, pandemija kovid-19 imala je veći uticaj od bilo kog događaja viđenog u poslednjih pola veka, uključujući ratne sukobe i prirodne katastrofe, rekao je koautor ove studije, dr Ostin E. Šumaher sa Instituta za zdravstvene metrike i evaluaciju (IHME).
Izvor: Healthdata.org/ Zdravlje.Kurir.rs
NE PROPUSTITE
