Pored predstavnika struke, kardiologa prof. dr Arsena Ristića i nefrologa prof. dr Milana Radovića, učesnici na panelu bili su i državni sekretar u Ministarstvu zdravlja, Prof. dr Vesna Turkulov, zamenik direktora Sektora za lekove i farmakoekonomiju RFZO, Željko Popadić, kao i Ivana Jović predsednica Udruženja dijaliziranih i transplantiranih pacijenata „Donorstvo je herojstvo“. Predstavnici udruženja pacijenata uručili su panelistima Belu knjigu o HBB čije ciljeve je podržalo 17 udruženja iz Srbije i 7 zemalja regiona.
Ova hronična bolesti pogađa oko 700.000 ljudi u našoj zemlji, a nama je uvek cilj rana dijagnostika i adekvatna terapija kako bi se sprečio naredak bolesti i gubitak funkcije bubrega. Kada govorimo o prevenciji akcenat je na primarnoj zdravstvenoj zaštiti, pre svega mislim na skrining obolelih od dijabetesa i hipertenzije gde bi praćenje njihovog stanja bilo od velikog značaja za rano otkrivanje bolesti. U tom cilju, ministarstvo od 1. januara sledeće godine planira potpuni prelazak na elektronski zdravstveni karton. Takav umreženi sistem dao bi nam mogućnost da odmah znamo ko su pacijenti u riziku. Važna tema je i transplatacija. Mi u Srbiji imamo sedam transplatacionih centara, od toga pet transplatiraju bubrege, a od 2010. do sada je 328 bubrega transplantirano, neki prosek je 30 transplatacija godišnje i mislim da moramo stalno da se podsećamo na to koliki je značaj donorstva, koliko taj plemeniti gest može da olakša i spase života“, izjavila je prof. dr Vesna Turkulov, državni sekretar u Ministarstvu zdravlja.
„U periodu od 2013. godine do sada, na listu lekova je stavljeno više od 100 inovativnih lekova koji se odnose na različite terapijske oblasti. Od 2017. do 2019. godine je obezbeđeno oko 1,4 milijarde dinara, 2020. godine je opredeljno 2,8 milijardi, u 2022. godini 5,8 milijardi za inovativnu terapiju. Taj iznos konstatno raste, ali samim tim i raste broj pacijenata i potrebe za lekovima. U narednim godinama nadamo se da ćemo imati sve inovativne lekove za sva oboljenja na listi i da ćemo u tome biti prvi u regionu. Saradnja sa udruženjima pacijanata je jako značajna za nas i to nam je prilika da saznamo iz prve ruke šta je ono što pacijentima najviše treba. Sve ideje i predlozi koji dolaze od pacijenata se razmatraju vrlo ozbijno, kako bismo doneli zajednička rešenja, jer su nam i ciljevi zajednički.“, istakao je Željko Popadić, zamenik direktora Sektora za lekove i farmakoekonomiju RFZO.
Prof. dr Arsen Ristić navodi da je veza bolesti kardiovaskularnog sistema i bubrega izuzetno važna, jer kada imate srčanu slabost, ona pogoršava funkciju bubrega i obrnuto, te je u tom smislu, saradnja kardiologa i nefrologa izuzetno važna. „Srčana slabost nije bolest već sindrom, te da iza nje može da stoji čitav niz oboljenja. Osim toga ovi pacijenti vrlo često imaju i druge pridružene bolesti i zbog svega toga imaju jako lošu prognozu. Međutim izuzetno je značajno, da je današnja savremena terapija vrlo efikasna kod većine pacijenata bez obzira na uzrok koji je doveo do pojave srčane slabosti. Takođe, novim terapijskim principom možemo ne samo da presečemo ovaj začarani krug između veze bubrega i kardiovaskularnog sistema. Danas možemo i ono što nikada ranije nismo mogli, a to je da sa jednim terapijskim principom, utičemo i na komplikacije same srčane slabosti, odnosno na bubrežnu slabost ili dijabetes, jer postoji terapijski pristup kojim lečimo sva tri oboljenja. Ovo je redak primer u medicini da šta god da je uzrok srčanog popuštanja možemo vrlo efikasno da je zbrinemo. Savremena terapija je drastično promenila perspektive pacijenata“, izjavio je kardiolog, prof. dr Arsen Ristić, Univerzitetski Klinički Centar Srbije.
„Hronična bolest bubrega je masovno oboljenje. U najvećem broju slučajeva pacijenti ne osećaju nikakve simptome, jer su oboljenja koja najčešće izazivaju bubrežnu slabost bezbolna (dijabetes, hipertenzija, glomerulonefritisi itd). Zbog toga se pacijenti često javljaju lekaru u odmaklim stadijumima hronične bolesti bubrega, kada su i terapijske mogućnosti značajno sužene. Zbog svega pomenutog, važno je da radimo i na prevenciji, ali i ranom otkrivanju bubrežne slabosti, posebno u rizičnim grupama pacijenata. Projekat na kom radimo zajedno sa Ministarstvom zdravlja i Heliantom bi trebalo da, primenom informacionih tehnologija, podigne na najviši nivo pravovremenu dijagnostiku i doprinese ranom postavljanju dijagnoze hronične bubrežne slabosti. To bi omogućilo prevenciju njenih komplikacija. Pored procene rasprostranjenosti ove bolesti i registrovanja svih pacijenata koji je imaju, važno je planiranje primene savremene terapije i obezbeđivanje njene dostupnosti svim pacijentima sa hroničnom bubrežnom slabosti kako bi se usporila progresija bolesti, odložila dijaliza ili transplantacija i produžio život naših pacijenata. Dugoročno gledano, ukoliko bismo sve pacijente lečili inovativnom terapijom tokom 5 godina, mogli bismo da uštedimo ukupne troškove potrebne za lečenje dijalizom u trajanju od jedne godine, što je velika ušteda za RFZO i budžet“, izjavio je nefrolog, prof. dr Milan Radović, Univerzitetski Klinički Centar Srbije.
„Bela knjiga o HBB napisana je sa željom da se bolje razume HBB i da se identifikuju moguća rešenja, koja imaju potencijal da unaprede dijagnostiku, lečenje i kvalitet života pacijenata obolelih od HBB u svim fazama bolesti. U Evropi i zemljama regiona trenutno vlada “tiha” epidemija HBB. Pacijenata sa bubrežnim oboljenjima ima duplo više nego pacijenata sa dijabetesom, kao i 20 puta više u odnosu na bolesnike koji imaju kancer. Zbog prirode bolesti koja je asimptomatska, čak 90% ljudi ni ne zna da ima HBB. Kako bi se pomenuta epidemija bubrežnih bolesti usporila ili makar smanjila i kako bi se na sistemski način rešili izazovi sa kojima se susreće 700.000 pacijenta u našoj zemlji Savez organizacija bubrežnih invalida Republike Srbije i Udruženje dijaliziranih i transplantiranih pacijenata Donorstvo je herojstvo napisali su Belu knjigu o HBB. U knjizi su definisani ciljevi na kojima želimo da u narednom periodu sarađujemo sa lekarima, zdravstvenim vlastima i donosiocima odluka kako bi se unapredila rana dijagnostika i omogućilo pravovremeno i adekvatno lečenje pacijenata obolelih od HBB uz očuvan kvalitet života. Podršku Beloj knjizi o HBB dalo je 17 udruženja iz naše zemlje, ali i iz 7 zemalja regiona (Hrvatska, Slovenija, Bosna i Hercegovina, Makedonija, Crna Gora, Rumunija i Bugarska) i to pre svega članice Mreže transplantiranih jugoistočene Evrope – Seen Transplant.“, izjavila je Ivana Jović, Udruženje „Donorstvo je herojstvo”.
Panel diskusija organizovana je sa ciljem podizanja svesti javnosti o kardio-renalnom sindromu, značaju njegove prevencije, kao i pravovremenoj dijagnostici i adekvatnoj terapiji koja je od ključnog značaja za tok i lečenje pomenutog sindroma.
„Život sa kardio-renalnim sindromom 2024”
Beograd, 15. mart 2024. godine – Danas je održana panel diskusija pod nazivom „Život sa kardio-renalnim sindromom 2024” koju u sklopu obeležavanja Svetskog dana bubrega organizuju Savez organizacija bubrežnih invalida Republike Srbije (SOBIS) i Udruženje dijaliziranih i transplantiranih pacijenata “Donorstvo je herojstvo“ u saradnji sa kompanijom AstraZeneca, a pod pokroviteljstvom Ministarstva zdravlja Republike Srbije. Pored predstavnika struke, kardiologa prof. dr Arsena Ristića i nefrologa prof. dr Milana Radovića, učesnici na panelu bili su i državni sekretar u Ministarstvu zdravlja, Prof. dr Vesna Turkulov, zamenik direktora Sektora za lekove i farmakoekonomiju RFZO, Željko Popadić, kao i Ivana Jović predsednica Udruženja dijaliziranih i transplantiranih pacijenata „Donorstvo je herojstvo“. Predstavnici udruženja pacijenata uručili su panelistima Belu knjigu o HBB čije ciljeve je podržalo 17 udruženja iz Srbije i 7 zemalja regiona.
„Ova hronična bolesti pogađa oko 700.000 ljudi u našoj zemlji, a nama je uvek cilj rana dijagnostika i adekvatna terapija kako bi se sprečio naredak bolesti i gubitak funkcije bubrega. Kada govorimo o prevenciji akcenat je na primarnoj zdravstvenoj zaštiti, pre svega mislim na skrining obolelih od dijabetesa i hipertenzije gde bi praćenje njihovog stanja bilo od velikog značaja za rano otkrivanje bolesti. U tom cilju, ministarstvo od 1. januara sledeće godine planira potpuni prelazak na elektronski zdravstveni karton. Takav umreženi sistem dao bi nam mogućnost da odmah znamo ko su pacijenti u riziku. Važna tema je i transplatacija. Mi u Srbiji imamo sedam transplatacionih centara, od toga pet transplatiraju bubrege, a od 2010. do sada je 328 bubrega transplantirano, neki prosek je 30 transplatacija godišnje i mislim da moramo stalno da se podsećamo na to koliki je značaj donorstva, koliko taj plemeniti gest može da olakša i spase života“, izjavila je Prof. dr Vesna Turkulov, državni sekretar u Ministarstvu zdravlja.
„U periodu od 2013. godine do sada, na listu lekova je stavljeno više od 100 inovativnih lekova koji se odnose na različite terapijske oblasti. Od 2017. do 2019. godine je obezbeđeno oko 1,4 milijarde dinara, 2020. godine je opredeljno 2,8 milijardi, u 2022. godini 5,8 milijardi za inovativnu terapiju. Taj iznos konstatno raste, ali samim tim i raste broj pacijenata i potrebe za lekovima. U narednim godinama nadamo se da ćemo imati sve inovativne lekove za sva oboljenja na listi i da ćemo u tome biti prvi u regionu. Saradnja sa udruženjima pacijanata je jako značajna za nas i to nam je prilika da saznamo iz prve ruke šta je ono što pacijentima najviše treba. Sve ideje i predlozi koji dolaze od pacijenata se razmatraju vrlo ozbijno, kako bismo doneli zajednička rešenja, jer su nam i ciljevi zajednički.“, istakao je Željko Popadić, zamenik direktora Sektora za lekove i farmakoekonomiju RFZO.
Prof. dr Arsen Ristić navodi da je veza bolesti kardiovaskularnog sistema i bubrega izuzetno važna, jer kada imate srčanu slabost, ona pogoršava funkciju bubrega i obrnuto, te je u tom smislu, saradnja kardiologa i nefrologa izuzetno važna. „Srčana slabost nije bolest već sindrom, te da iza nje može da stoji čitav niz oboljenja. Osim toga ovi pacijenti vrlo često imaju i druge pridružene bolesti i zbog svega toga imaju jako lošu prognozu. Međutim izuzetno je značajno, da je današnja savremena terapija vrlo efikasna kod većine pacijenata bez obzira na uzrok koji je doveo do pojave srčane slabosti. Takođe, novim terapijskim principom možemo ne samo da presečemo ovaj začarani krug između veze bubrega i kardiovaskularnog sistema. Danas možemo i ono što nikada ranije nismo mogli, a to je da sa jednim terapijskim principom, utičemo i na komplikacije same srčane slabosti, odnosno na bubrežnu slabost ili dijabetes, jer postoji terapijski pristup kojim lečimo sva tri oboljenja. Ovo je redak primer u medicini da šta god da je uzrok srčanog popuštanja možemo vrlo efikasno da je zbrinemo. Savremena terapija je drastično promenila perspektive pacijenata“, izjavio je kardiolog, prof. dr Arsen Ristić, Univerzitetski Klinički Centar Srbije.
„Hronična bolest bubrega je masovno oboljenje. U najvećem broju slučajeva pacijenti ne osećaju nikakve simptome, jer su oboljenja koja najčešće izazivaju bubrežnu slabost bezbolna (dijabetes, hipertenzija, glomerulonefritisi itd). Zbog toga se pacijenti često javljaju lekaru u odmaklim stadijumima hronične bolesti bubrega, kada su i terapijske mogućnosti značajno sužene. Zbog svega pomenutog, važno je da radimo i na prevenciji, ali i ranom otkrivanju bubrežne slabosti, posebno u rizičnim grupama pacijenata. Projekat na kom radimo zajedno sa Ministarstvom zdravlja i Heliantom bi trebalo da, primenom informacionih tehnologija, podigne na najviši nivo pravovremenu dijagnostiku i doprinese ranom postavljanju dijagnoze hronične bubrežne slabosti. To bi omogućilo prevenciju njenih komplikacija. Pored procene rasprostranjenosti ove bolesti i registrovanja svih pacijenata koji je imaju, važno je planiranje primene savremene terapije i obezbeđivanje njene dostupnosti svim pacijentima sa hroničnom bubrežnom slabosti kako bi se usporila progresija bolesti, odložila dijaliza ili transplantacija i produžio život naših pacijenata. Dugoročno gledano, ukoliko bismo sve pacijente lečili inovativnom terapijom tokom 5 godina, mogli bismo da uštedimo ukupne troškove potrebne za lečenje dijalizom u trajanju od jedne godine, što je velika ušteda za RFZO i budžet“, izjavio je nefrolog, prof. dr Milan Radović, Univerzitetski Klinički Centar Srbije.
„Bela knjiga o HBB napisana je sa željom da se bolje razume HBB i da se identifikuju moguća rešenja, koja imaju potencijal da unaprede dijagnostiku, lečenje i kvalitet života pacijenata obolelih od HBB u svim fazama bolesti. U Evropi i zemljama regiona trenutno vlada “tiha” epidemija HBB. Pacijenata sa bubrežnim oboljenjima ima duplo više nego pacijenata sa dijabetesom, kao i 20 puta više u odnosu na bolesnike koji imaju kancer. Zbog prirode bolesti koja je asimptomatska, čak 90% ljudi ni ne zna da ima HBB. Kako bi se pomenuta epidemija bubrežnih bolesti usporila ili makar smanjila i kako bi se na sistemski način rešili izazovi sa kojima se susreće 700.000 pacijenta u našoj zemlji Savez organizacija bubrežnih invalida Republike Srbije i Udruženje dijaliziranih i transplantiranih pacijenata Donorstvo je herojstvo napisali su Belu knjigu o HBB. U knjizi su definisani ciljevi na kojima želimo da u narednom periodu sarađujemo sa lekarima, zdravstvenim vlastima i donosiocima odluka kako bi se unapredila rana dijagnostika i omogućilo pravovremeno i adekvatno lečenje pacijenata obolelih od HBB uz očuvan kvalitet života. Podršku Beloj knjizi o HBB dalo je 17 udruženja iz naše zemlje, ali i iz 7 zemalja regiona (Hrvatska, Slovenija, Bosna i Hercegovina, Makedonija, Crna Gora, Rumunija i Bugarska) i to pre svega članice Mreže transplantiranih jugoistočene Evrope – Seen Transplant.“, izjavila je Ivana Jović, Udruženje „Donorstvo je herojstvo”.
Panel diskusija organizovana je sa ciljem podizanja svesti javnosti o kardio-renalnom sindromu, značaju njegove prevencije, kao i pravovremenoj dijagnostici i adekvatnoj terapiji koja je od ključnog značaja za tok i lečenje pomenutog sindroma.
NE PROPUSTITE
