Crispr na molekularnom nivou seče DNK poput makaza i uklanja ili deaktivira neželjene delove, piše BBC, podsećajući da je otkriće ovog sistema naučnicima donelo Nobelovu nagradu za hemiju.
Nadamo se da ćemo na kraju uspeti da potpuno oslobodimo telo prisustva virusa, iako je potrebno još mnogo posla da se proveri da li je metoda potpuno bezbedna i efikasna.
Tim naučnika sa Univerziteta u Amsterdamu, predstavljajući rezime svojih ranih nalaza na ovonedeljnoj medicinskoj konferenciji, primetio je da njihov rad ostaje samo „dokaz koncepta“ lečenja i da neće uskoro postati lek za HIV.
Dr Džejms Dikson, vanredni profesor tehnologija genske terapije na Univerzitetu u Notingemu, kaže da potpuni nalazi zahtevaju dalje ispitivanje. „Biće potrebno uložiti mnogo više rada kako bi rezultati ovakvih ćelijskih analiza rezultirali budućom terapijom“, rekao je on.
Drugi naučnici takođe pokušavaju da koriste CRISPR protiv HIV-a. Excision BioTherapeutics tvrdi da 48-nedeljno ispitivanje na tri dobrovoljca sa HIV-om nije pokazalo ozbiljnije neželjene efekte.
Zabrinutost zbog mogućih dugoročnih neželjenih efekata
Dr Džonatan Stoje, stručnjak za viruse na londonskom Institutu Frensis Krik, kaže da je eliminisanje HIV-a iz svih ćelija u telu koje bi ga mogle sadržati „izuzetno izazovno”.
On je zabrinut zbog „neciljnih efekata tretmana, koji bi mogli imati dugoročne nuspojave“ i veruje da će „proći mnogo godina pre nego što terapija zasnovana na CRISPR-u postane rutinska, čak i pod pretpostavkom da se njena efikasnost može dokazati“.
HIV inficira i napada ćelije imunog sistema, koristeći sopstvenu mašineriju da pravi kopije samog sebe. Čak i uz efikasan tretman, neke ćelije ulaze u mirno ili latentno stanje, ali i dalje sadrže HIV DNK ili genetski materijal bez aktivnog stvaranja novog virusa.
Većini ljudi sa HIV-om je potrebna doživotna antiretrovirusna terapija, a ako prestanu da uzimaju lekove, uspavani virus se može ponovo probuditi i ponovo izazvati probleme.
Prenela: N.R.
Izvor: N1/Zdravlje.kurir.rs
NE PROPUSTITE
