Nova studija predviđa da će globalne stope fertiliteta, koje su opadale u svim zemljama od 1950. godine, nastaviti da opadaju do kraja veka, što će rezultirati dubokim demografskim pomakom.

Stopa fertiliteta je prosečan broj dece koju žena rodi tokom njenog života. Globalno, taj broj je pao sa 4,84 u 1950. na 2,23 u 2021. i nastaviće da pada na 1,59 do 2100. godine, prema novoj analizi, koja je zasnovana na istraživanju Globalnog tereta bolesti, povreda i faktora rizika iz 2021. koji vodi Institut za zdravstvene metrike i evaluaciju (IHME) na Univerzitetu u Vašingtonu.

Studija je objavljena u sredu u časopisu Lancet.

- Ono što sada doživljavamo, a doživljavamo decenijama, je nešto što do sada nismo videli u ljudskoj istoriji, a to je velika, međunacionalna, međukulturna promena ka preferiranju i posedovanju manjih porodica - rekao je dr Dženifer D. Sjuba, demograf i autor knjige „8 milijardi i brojanje: kako seks, smrt i migracije oblikuju naš svet" - koja nije bila uključena u novo istraživanje.

svetska-populacija-shutterstock-2194226045.jpg
Shutterstock 

Zemljama je potrebna ukupna stopa fertiliteta od 2,1 deteta po ženi

Doktor Kristofer Marej, autor studije i direktor IHME, rekao je da postoji mnogo razloga za ovu smenu, uključujući veće mogućnosti za žene u obrazovanju i zapošljavanju i bolji pristup uslugama kontracepcije i reproduktivnog zdravlja.

Doktor Gitau Mburu, naučnik iz Odeljenja za seksualno i reproduktivno zdravlje i istraživanje Svetske zdravstvene organizacije koji je napisao komentar koji je objavljen uz studiju, rekao je u mejlu CNN-u da ekonomski faktori kao što su direktni troškovi podizanja dece, percipirani rizik od smrti dece i promena vrednosti rodne ravnopravnosti i samoispunjenja su sve sile koje mogu doprineti opadanju stope fertiliteta. Relativni doprinos ovih faktora varira tokom vremena i od zemlje do zemlje, dodao je on.

Da bi održale stabilan broj stanovništva, zemljama je potrebna ukupna stopa fertiliteta od 2,1 deteta po ženi, broj koji se zovenivo zamene.Kada stopa fertiliteta padne ispod nivoa zamene, stanovništvo počinje da se smanjuje.

Nova analiza procenjuje da je 46 % zemalja imalo stopu fertiliteta ispod nivoa zamene u 2021. Taj broj će se povećati na 97 % do 2100. godine, što znači da će stanovništvo skoro svih zemalja sveta opadati do kraja veka.

trudnica-na-pregledu-shutterstock-2334006107.jpg
Shutterstock 

Prethodna analiza IHME-a objavljena u Lancet-u 2020. predviđa da će svetska populacija dostići vrhunac 2064. na oko 9,7 milijardi, a zatim pasti na 8,8 milijardi do 2100. Druga projekcija UN Vorld Population Prospects 2022 predviđa da će svetska populacija dostići vrhunac od 10,4 milijarde 2080-ih godina.

Bez obzira na tačno vreme najveće svetske populacije, ona će verovatno početi da opada u drugoj polovini veka, rekao je Sciubba, sa dramatičnim geopolitičkim, ekonomskim i društvenim posledicama.

Demografski podeljen svet

Iako stope fertiliteta opadaju u svim zemljama, stopa pada je neujednačena, stvarajući pomak u distribuciji živorođene dece širom sveta, navodi se u analizi.

Studija predviđa da će se udeo svetske živorođene dece u regionima sa niskim prihodima skoro udvostručiti sa 18% u 2021. na 35% u 2100. Samo podsaharska Afrika će činiti 1 od svake 2 dece rođene na planeti do 2100. godine.

0610-shutterstock-1504183391.jpg
Shutterstock 

Ova promena u distribuciji živorođene dece stvoriće „demografski podeljen svet“ gde se zemlje sa visokim dohotkom suočavaju sa posledicama starenja stanovništva i opadanja radne snage, dok regioni sa niskim prihodima održavaju visoku stopu nataliteta koja opterećuje postojeće resurse, navodi se u analizi.

- Važan doprinos studije je da se istakne demografski kontrast između najbogatijih zemalja (sa veoma niskim fertilitetom) i najsiromašnijih zemalja (sa još uvek visokim natalitetom) - rekla je dr Tereza ​​Kastro Martin, profesorka na Institutu za ekonomiju, geografiju i Demografija španskog Nacionalnog istraživačkog saveta, koji nije bio uključen u novo istraživanje, navodi se u saopštenju Naučnog medija centra i dodala:

- Globalno, rađanje će biti sve više koncentrisano u oblastima sveta koje su najosjetljivije na klimatske promene, oskudicu resursa, političku nestabilnost, siromaštvo i smrtnost novorođenčadi.

Prenela: O.M.

(izvor: edition.cnn.com/kurir.rs)