Rezultati najnovijeg naučnog istrazivanja Medicinskog fakulteta Univerziteta u Kaliforniji ukazuju na to da tokom generacija ljudski mozak postaje sve veći, piše naučni portal JAMA Neurolodži.

Proučavanjem ispitanika u toj studiji zaključeno je da ljudi rođeni sedamdesetih godina prošlog veka imaju skoro sedam odsto veći mozak i 15 odsto veću moždanu površinu nego osobe rođene tridesetih godina.

Iako razlozi za takve promene nisu jasni, istraživači veruju da povećanje veličine mozga doprinosi poboljšanju opšteg zdravlja i značajno smanjuje rizik bolesti demencije u poznijoj dobi života.

- Po svemu sudeći dekada u kojoj je neko rođen utiče na veličinu mozga kao i dugoročno zdravlje ovog važnog organa - rekao je jedan od učesnika istraživanja profesor Čarls DeKarli.

Presudna uloga genetike

Genetika ima presudnu ulogu u formiranju i veličini čovečjeg mozga, ali dobijeni podaci ukazuju da spoljni faktori kao što su socijalni, kulturološki i obrazovni imaju značajan uticaj na razvoj tog organa i njegovu zapreminu, naglasio je DeKarli.

Istraživanje, koje je rezultat dugogodišnjih studija u toj oblasti, tokom kojih je korišcena tehnika magnetne rezonantne tomografije (MRI), otpočelo je 1948. godine u američkom gradu Framingtonu kada je u tom programu učestvovalo 5.200 žena i muškaraca starosti između 30 i 62 godine.

To istraživanje traje već 75 godina i danas uključuje i učesnike druge i treće generacije ispitanika.

stockphotomagneticresonanceimagemriofthebrain253534771.jpg
Shutterstock 

Proces uvećavanja je konstantan iz decenije u deceniju

Dobijeni rezultati nedvosmisleno pokazuju da su se kod osoba rođenih sedamdesetih godina prošlog veka, u odnosu na one rođene četiri do pet dekada ranije, dogodile promene, odnoso da su uvećane pojedine moždane regije.

Proces uvećavanja je postojan i dešava se sporo, ali konstantno iz decenije u deceniju.

U prilog toj tvrdnji predočeni su i podaci koji pokazuju da je prosečna zapremina mozga rođenih tridesetih godina iznosila 1.234 mililitra, dok su osobe rođene sedamdesetih godina prošlog veka u proseku imale zapreminu mozga od 1.321 mililitar, odnosno za skoro sedam odsto više.

U istom periodu zabeleženo je i povećanje prosečne moždane površine sa 2.056 na 2.104 kvadratnih centimetara.

Takve promene veličine i zapremine mozga povezuju se i sa postepenim smanjenjem broja slučajeva Alchajmerove bolesti i drugih oblika demencije među starijima.

Predhodne studije su pokazale da se u Sjedinjenim Americkim Drzavama, uprkos povećanju stanovništva, pa samim tim i broja starijih osoba, od sedamdesetih godina prošlog veka broj obolelih od bolesti demencije smanjuje za oko 20 procenata nakon isteka svake dekade, napomenuo je DeKarli.

Prenela: O.M.