Na ideju da naprave test za borna virus, Institut za primenu nuklearne energije (INEP) došao je nakon što se jedna uzgajivačnica životinja obratila za pomoć jer nije mogla da definiše uzrok za uginuće životinja.
Sa Veterinarskog i Hemijskog fakulteta utvrdili su o čemu se radi, a Institut je razvio metodologiju i test kako bi pomogao kolegama.
- Test nije postojao na tržištu, ovo je nešto potpuno novo. Razvoj testa zahtevao je multidisciplinarni pristup, pa su na njemu radili veterinari, biotehnolozi, farmaceuti, lekari, objašnjava direktorka Instituta, dr Marija Gnjatović.
Prema njenim rečima, jako se malo zna o virusu kao i o načinu prenosa. Endemsko područje su Nemačka, Austrija, Švajcarska…
- Zaključili smo da postoji jako veliki problem u dijagnostici, posebno ljudi na čemu radimo. Radimo i na ispitivanju ćelijskog odgovora na borna virus, navodi Marija Gnjatović.
INEP radi i na razvoju biosimilara – biološki sličnih lekova koji imaju jako sličnu, ali ne i identičnu, hemijsku strukturu od referentnih lekova.
U pitanju su uglavnom proteini, od jednostavnijih pa do nekih složenijih, poput monoklonskih antitela, a na toj tehnologiji radi i Insititut za primenu nuklearne energije u saradnji sa Međunarodnim institutom za genetičko inženjerstvo i biotehnologiju u Trstu.Glavni razlog razvoja biosimilara jeste cena, odnosno njeno smanjivanje. To su lekovi koji su veoma slični po strukturi, efikasnosti, bezbednosti i sigurnosti primene. Toliko su slični da ne zahtevaju potpunu kliničku studiju.
NE PROPUSTITE
