Nekoliko faktora je doprinelo ukupnom povećanju životnog veka širom sveta u poslednjih 20 godina, uključujući smanjenje smrtnosti od crevnih infekcija kao što je dijareja, otkrio je istraživački tim koji je predvodio naučnik Sajmon Hej iz Američkog instituta za zdravstvenu metriku i procenu (IHME), koji radi na Univerzitetu u Vašingtonu.
Samo zbog ovog smanjenja očekivani životni vek je u navedenom periodu povećan za 1,1 godinu.
- Drugi najveći uticaj na očekivani životni vek pripisan je smanjenom mortalitetu od infekcija donjih disajnih puteva, što je produžilo očekivani životni vek za 0,9 godina od 1990. do 2021. godine- navodi se u studiji.
Ključni faktori koji doprinose produženju životnog veka su smanjena smrtnost od moždanog udara i kardiovaskularnih bolesti.
Zbog pandemije korona virusa, od 2019. do 2021. uočeno je skraćenje životnog veka. Ipak stručnjaci IHME-a su pre nekoliko godina izvestili da je sa početkom pandemije koronavirusa (između 2019. i 2021.) očekivani životni vek širom sveta opao za 1,6 godina zbog velikog broja smrtnih slučajeva povezanih sa kovidom.
U zavisnosti od regiona taj trend je veoma varirao. Tako je u pomenutom periodu očekivani životni vek u jugoistočnoj Aziji, istočnoj Aziji i Okeaniji smanjen za samo 0,4 godine, što je najmanji ukupni pad.
Ali naučnici su otkrili da je u međuvremenu, između 2019. i 2021. godine, očekivani životni vek na Karibima i u Latinskoj Americi pao za 3,6 godina.
Od 2020. kovid-19 je među vodećim uzrocima smrti
Između 1990. i 2019. godine, vodeći uzroci smrti bili su koronarna bolest srca, moždani udar, hronična opstruktivna plućna bolest (HOBP) i infekcije donjih respiratornih organa (tim redosledom), rekli su stručnjaci.
U 2020. su otkrili da je kovid-19 zauzeo treće mesto, a 2021. je izbio na drugo mesto.
- Naša studija odražava nijansiranu sliku globalnog zdravlja - rekla je koautorka studije Liane Ong i dodala:
- S jedne strane, imamo monumentalna dostignuća u brojnim zemljama kada je u pitanju prevencija umiranja od crevnih bolesti, poput dijareje i moždanog udara, ali nam je u isto vreme jasno u kojoj meri nas je pandemija kovida-19 unazadila.
Istraživači nisu proučavali apsolutni očekivani životni vek širom sveta.
Svetska zdravstvena organizacija (SZO) procenjuje da je između 2000. i 2019. povećana za otprilike 6 godina – sa 66,8 na 73,4 godine.
Studija zasnovna na stručnosti više od 11.000 profesionalaca
U okviru studije, naučnici su analizirali više od 56.000 uzoraka i podataka koji su im bili dostupni, kao što su rezultati obdukcije, popisi stanovništva i registri raka. Njihov cilj je bio da analiziraju globalni uticaj bolesti, povreda i faktora rizika na očekivani životni vek odraslih.
Istraživanje se zasniva na procenama smrtnosti od 288 uzroka smrti u više od 200 zemalja i regiona sveta.
Procene o kovidu su izvedene iz analiza viška mortaliteta od posledica pandemije korona virusa u periodu od 1. januara 2020. do 31. decembra 2021. godine.
Studija je zasnovana na stručnosti više od 11.000 zaposlenih iz više od 160 zemalja i teritorija.
Prenela: O.M.
(izvor: ddnews.gov.in/kurir.rs)
NE PROPUSTITE
