Čak ni vegetarijanci ne mogu da pobegnu od plastike, prema studiji iz 2021. Ako je plastika dovoljno mala, voće i povrće može da apsorbuje mikroplastiku kroz svoj korenov sistem koji prenese te malene delove na stabljike, listove, seme i voće biljke, prenosi CNN.
I so može biti puna plastike. Studija iz 2023. pokazala je da gruba himalajska ružičasta so iskopana iz zemlje ima najviše mikroplastike, a zatim crna so i morska so. Šećer je takođe put prenošenja mikroplastike u ljudski organizam, prema studiji iz 2022.
Plastika je čak i u kesicama čaja
Čak i kesice čaja, od kojih su mnoge napravljene od plastike, mogu osloboditi ogromne količine plastike. Istraživači sa Univerziteta Mekgil u Kvebeku, u Kanadi, otkrili su da je priprema čaja od jedne plastične vrećice otpustilo oko 11,6 milijardi mikroplastičnih i 3,1 milijardi nanoplastičnih čestica u vodu.
Pirinač je takođe jedan od puteva zagađenja. Studija Univerziteta u Kvinslendu otkrila je da na svakih 100 grama (1/2 šolje) pirinča koje ljudi pojedu, „dobiju“ tri do četiri miligrama plastike – taj broj skače na 13 miligrama po porciji za instant pirinač.
Kontaminaciju plastikom možete smanjiti i do 40 odsto pranjem pirinča, kažu istraživači. To takođe pomaže u smanjenju arsena, koji može biti visok u pirinču.
Takođe, ne treba zaboraviti flaširanu vodu. Jedan litar vode, ili dve flaširane vode standardne veličine, sadržao je u proseku 240.000 plastičnih čestica iz sedam vrsta plastike, uključujući nanoplastiku, prema studiji iz marta 2024.
Mikroplastika u arterijama uvećava rizik od srčanog i moždanog udara
Dok je mikroplastika pronađena u ljudskim plućima, tkivu placente majke i fetusa, majčinom mleku i ljudskoj krvi, do nedavno je bilo vrlo malo istraživanja o tome kako ovi polimeri utiču na organe i funkcije tela.
Studija iz marta 2024. pokazala je da ljudi sa mikroplastikom ili nanoplastikom u arterijama na vratu imaju dvostruko veće šanse da dožive srčani udar, moždani udar ili umru tri godine ranije u odnosu na ljude koji je nemaju.
Čestice mogu napasti pojedinačne ćelije i tkiva u glavnim organima
Nanoplastika je vrsta plastičnog zagađenja za ljudsko zdravlje koja najviše zabrinjava kažu stručnjaci. To je zato što male čestice mogu napasti pojedinačne ćelije i tkiva u glavnim organima, potencijalno prekidajući ćelijske procese i deponovati hemikalije koje ometaju endokrini sistem kao što su bisfenoli, ftalati, perfluorovane i polifluorovane supstance ili PFAS i teški metali.
- Sve te hemikalije se koriste u proizvodnji plastike, tako da ako plastika uđe u nas, ona nosi te hemikalije sa sobom. A pošto je temperatura tela viša od spoljašnje, te hemikalije će migrirati iz plastike i završiti u našem telu - rekla je Šeri Mejson, direktorka za održivost na Univerzitetu Penn State Behrend, u Pensilvaniji.
Hemikalije iz plastike mogu doći i do placente
Kako kaže, te hemikalije se mogu preneti u našu jetru, bubrege i mozak, pa čak proći preko granice placente i završiti u nerođenom detetu.
Međutim, portparol Međunarodnog udruženja za flaširanu vodu rekao je ranije za CNN da „trenutno ne postoji naučni konsenzus o potencijalnom uticaju nano i mikroplastičnih čestica na zdravlje“.
- Prema tome, medijski izveštaji zasnovani na pretpostavkama i nagađanjima samo nepotrebno plaše javnost - izjavio je.
Prenela: O.M.
(izvor: edition.cnn.com/Zdravlje.kurir.rs)
NE PROPUSTITE
