SMIM1 gen je identifikovan tek pre 10 godina, dok je tražen gen koji kodira određenu krvnu grupu, poznatu kao Vel. Jednom od 5.000 ljudi nedostaju obe kopije gena, što ih čini Vel negativnim. Nalazi iz novog istraživanja sugerišu da je veća verovatnoća da će ova grupa biti gojazna, što je zaključak koji bi jednog dana mogao dovesti do novih tretmana.
Tim se sada nada da će testirati da li jeftin i široko dostupan lek za disfunkciju štitne žlezde može biti efikasan u lečenju gojaznosti kod ljudi kojima nedostaju obe kopije gena SMIM1.
Stope gojaznosti se utrostručile u poslednjih 50 godina
Studija je takođe otkrila da ljudi bez obe kopije gena imaju druge faktore povezane sa gojaznošću, uključujući visok nivo masti u krvi, znake disfunkcije masnog tkiva, povećanje enzima jetre, kao i niže nivoe hormona štitne žlezde.
Ovo istraživanje uključivalo je saradnju partnera na Univerzitetu u Kembridžu, Institutu Sanger, Univerzitetu u Kopenhagenu u Danskoj i Univerzitetu Lund u Švedskoj.
- Stope gojaznosti su se skoro utrostručile u poslednjih 50 godina, a do 2030. godine predviđa se da će više od milijardu pojedinaca širom sveta biti gojazno. Bolesti i komplikacije stvaraju značajno ekonomsko opterećenje za sisteme zdravstvene zaštite - rekao je Matia Frontini, vanredni profesor ćelijske biologije na Medicinskom fakultetu Univerziteta u Ekseteru.
Gojaznost je uzrokovana neravnotežom između unosa i potrošnje energije, često složene interakcije između načina života, životne sredine i genetskih faktora.
- Kada je to slučaj, ponekad se mogu pronaći novi tretmani koji bi koristili ovim ljudima - i sada se nadamo da ćemo pokrenuti kliničko ispitivanje kako bismo otkrili da li široko dostupni lek za suplementaciju štitaste žlezde može biti koristan u lečenju gojaznosti kod ljudi koji nemaju SMIM1. Naši nalazi naglašavaju potrebu da se istraži genetski uzrok gojaznosti, da se izabere najadekvatniji i najefikasniji tretman, ali i da se smanji društvena stigma povezana s tim - dodao je Frontini.
Analizirana genetika 500.000 učesnika
Da bi došao do otkrića, tim je analizirao genetiku skoro 500.000 učesnika, identifikujući 104 osobe sa varijantom koja dovodi do gubitka funkcije gena SMIM1 (46 žena i 44 muškarca). Ovo bi značilo bi da bi varijanta gena SMIM1 mogla biti značajan faktor koji doprinosi gojaznosti za oko 300.000 ljudi širom sveta.
Tim je ispitivao efekte koje su pronašli u četiri dodatne grupe ljudi sa varijantom gena SMIM1. Otkrili su da je ova varijanta gena imala uticaj na težinu, što je u proseku iznosilo dodatnih 4,6 kg kod žena i 2,4 kg kod muškaraca.
- SMIM1 je otkriven tek pre deset godina, kao dugo traženi protein krvne grupe na crvenim krvnim zrncima, ali njegova druga funkcija je do sada ostala nepoznata. Veoma je uzbudljivo je otkriti da ima opštiju ulogu u ljudskom metabolizmu - rekla je Džil Stori, koautor i vanredni profesor na Univerzitetu Lund u Švedskoj.
Koautor profesor Ole Pedersen sa Univerziteta u Kopenhagenu, Danska, dodao je da se ceo tim veoma raduje što će videti kako se ovo novo znanje može prevesti u praktična rešenja za ljude sa ovim genetskim sastavom.
Sa povećanom dostupnošću genetskih podataka i više informacija o SMIM1 mehanizmu, želeli bismo da vidimo da kada se identifikuju pojedinci kojima nedostaje SMIM1, oni dobiju informacije i podršku, istakao je dr Luka Stefanuči, prvi autor sa Univerziteta u Kembridžu.
Prenela: O.M.
(izvor: ScienceDaily/Zdravlje.Kurir.rs)
NE PROPUSTITE
