Gotovo je nemoguće eliminisati toksične PFAS hemikalije iz hrane: Evo kako možemo smanjiti izloženost
Poslednjih godina istraživanja su otkrila ili ukazala na prisustvo toksičnih PFAS „večnih hemikalija“ u nizu osnovnih namirnica, proizvoda i pića u ukupnom sistemu ishrane. Pronađene su u jajima i pirinču, a zna se da su povezane sa rakom, bolestima bubrega i mnogim drugim bolestima.
Među namirnicama u kojima su pronađene „večne hemikalije“ našli su se kelj, jaja, puter, proteinski prah, mleko, kečap, kafa, ulje kanole, smutiji, čaj, govedina, sokovi i pirinač. Dokazi ukazuju da toksične hemikalije kontaminiraju hranu koja se može poneti, morsku hranu, pa čak i hranu za kućne ljubimce.
Dakle, kako da izbegnemo PFAS u svojoj ishrani? Pa, ne možemo.
Čak i ako je možda nemoguće u potpunosti izbeći hemikalije, postoje neki koraci koje možemo da preduzmemo kako bismo bar smanjili izloženost i zaštitili svoje zdravlje.
Kako smo izloženi PFAS-u u hrani?
PFAS su klasa od oko 15.000 jedinjenja koja se obično koriste za pravljenje proizvoda otpornih na vodu, mrlje i toplotu. Nazivaju se „večnim hemikalijama“ jer se prirodno ne razgrađuju i ne akumuliraju, a povezane su sa rakom, bolešću bubrega, problemima jetre, imunološkim poremećajima, urođenim defektima i drugim ozbiljnim zdravstvenim problemima.
Dok su se regulatori fokusirali na smanjenje PFAS u vodi, postoji opšta saglasnost da hrana predstavlja najveći put izloženosti – iako to nije rešeno pitanje. Nijedna hrana nije potpuno bezbedna od kontaminacije jer se PFAS koristi u hiljadama potrošačkih proizvoda i industrijskih procesa. Zagađenje je toliko rasprostranjeno i postoji bezbroj ulaznih tačaka u sistem ishrane.
Uprava za hranu i lekove nema ograničenja za PFAS u hrani. Iako prati hemikalije, koristi metodologiju za koju zagovornici javnog zdravlja nalažu da izgleda kao da je hrana manje kontaminirana nego što jeste.
Među najozbiljnijim problemima je kanalizacioni mulj dobijen posle prečišćavanja vode, koji se koristi kao jeftina alternativa đubrivu na obradivim površinama i smatra se da univerzalno obiluje PFAS. Utvrđeno je da farme koje koriste ovu supstancu imaju zabrinjavajuće nivoe hemikalija u svom mesu i proizvodnji jer usevi mogu da apsorbuju ova jedinjenja.
Voda koja se koristi za useve ili za stoku može biti kontaminirana, kao i hrana za životinje, dok većina pesticida sadrži PFAS.
Prerađena hrana obično ima više PFAS nego manje obrađena, pokazuju istraživanja, delom zato što ima više ulaznih tačaka za hemikalije. Kante za skladištenje hrane se često tretiraju PFAS-om, potencijalno kontaminirajući široko korišćene osnovne sastojke kao što je limonen.
Neki pojedinačni plastični kontejneri za hranu koji se prodaju u prodavnicama tretiraju se hemikalijama, i iako je američka Uprava za lekove i hranu nedavno ukinula PFAS koji se koristi u proizvodima za pakovanje od papira, uključujući „kompostabilne“ kalupe od vlakana, nova jedinjenja PFAS bi mogla biti odobrena za upotrebu u proizvodima u budućnosti. Štaviše, reciklirani papir ili ambalaža koja se proizvedi u mnogim zemljama često još uvek sadrže PFAS.
Hemikalije se široko koriste u posuđu za kuvanje kako bi se sprečilo lepljenje hrane za tiganje, pribor, kuvala za pirinač, filtere za kafu i druge predmete. Morski plodovi su, u međuvremenu, često veoma kontaminirani jer su jezera, vodeni putevi i okeani veoma zagađeni.
Promenite svoje potrošačke navike
Istraživanja su otkrila da oni koji generalno unose veće količine svežeg voća i povrća mogu imati niži nivo PFAS u krvi. Ovi proizvodi zahtevaju manje pakovanja i obrade, što smanjuje ulazne tačke PFAS. Takođe je preporučljivo jesti manje mesa, posebno crvenog mesa.
Glavno upozorenje je da pojedino povrće, posebno lisnato povrće, apsorbuje hemikalije, a ono koje se uzgaja u blizini izvora zagađenja PFAS-om ili u kanalizacionom mulju će verovatno biti kontaminirano.
Ne postoji način da se zna koje farme koriste mulj preostao od prečišćavanja vode, kažu istraživači. Čak i da jeste, često ne postoji način da se sazna sa koje farme mleko dospelo u prodavnicu.
Organska hrana je bolja jer ne bi trebalo da sadrži većinu pesticida, ali neke farme u Americi za koje je utvrđeno da su kontaminirane PFAS-om iz mulja slovile su za organske, a voda na farmama je često kontaminirana. I svi sosovi za testenine za koje je u nedavnom testiranju utvrđeno da sadrže PFAS bili su označeni kao organski.
Istraživanja takođe ukazuju da konzumiranje različite hrane i pića može smanjiti nivo PFAS u krvi. Redovno pijenje jedne hipotetički kontaminirane marke soka od pomorandže može stvoriti pravu pretnju po zdravlje. Promena brendova mogla bi smanjiti količinu konzumiranog PFAS-a.
Jedite manje i spremajte hranu kod kuće
Istraživanja su otkrila povezanost između viših nivoa PFAS u krvi i učestalog obedovanja van kuće jer hrana koja se nosi zahteva više pakovanja i obično je više obrađena. Neki zagovornici javnog zdravlja predlažu da nosimo sopstvene staklene posude u restorane i nosimo ostatke hrane kući kako bismo izbegli toksične plastične posude.
Suprotno tome, priprema hrane kod kuće je povezano sa nižim nivoima PFAS u krvi. Može biti teško izbeći hemikalije u posuđu, ali moguće je odabrati netoksično posuđe, pribor i druge kuhinjske predmete što može pomoći da se ne krećemo kao po minskom polju.
U prodavnici, kupovina proizvoda, kao što je senf, koji su u staklenim teglama umesto u plastičnim kada je to moguće, takođe pomaže da se izbegne potencijalno pakovanje sa PFAS-om.
Jedite umerenu količinu morskih plodova
Morska riba može biti bezbednija od slatkovodne jer su PFAS razređeniji u okeanu nego u rekama ili jezerima, pokazuju nedavna istraživanja. To je posebno zabrinjavajuće za one koji redovno hvataju i jedu morsku hranu.
Nedavno testiranje 26 vrsta morskih plodova koji se prodaju sveži na pijaci u Nju Hempširu otkrili su PFAS u svemu, sa najvećom koncentracijom u škampima i jastozima. Utvrđeno je da morski plodovi u blizini urbanih područja i vojnih baza imaju alarmantne nivoe PFAS, uključujući rakove, brancine, ostrige i školjke.
Prenela: O.M.
(izvor: RTS/Zdravlje.Kurir.rs)
Da li previše soli može da dovede do dijabetesa? Rezultati istraživanja su nedvosmisleni