Protein odgovora na oštećenje DNK C (DdrC) pronađen je u maloj izdržljivoj bakteriji (zvanoj Deinococcus radiodurans). Čini se da je DdrC veoma efikasan u otkrivanju oštećenja DNK, zaustavljanju i upozoravanju ćelije da započne proces popravke.
Ali najbolja karakteristika DdrC-a bi mogla biti to što je prilično samostalan i radi svoj posao bez pomoći drugih proteina.
Trebalo bi da bude relativno lako preneti gen DdrC u skoro svaki drugi organizam da bi se poboljšali sistemi popravke DNK, otkrili su istraživači sa Zapadnog univerziteta u Kanadi.
- Na naše veliko iznenađenje, to je zapravo učinilo bakteriju preko 40 puta otpornijom na oštećenja od UV zračenja. Izgleda da je ovo redak primer gde imate jedan protein koji može da fukncioniše samostalno - kaže biohemičar Robert Sabla, prvi autor novog rada.
Protein "skenira" oštećenja u ćelijama
Nekontrolisano oštećenje DNK može dovesti do niza bolesti. UV zračenje, na primer, može oštetiti DNK u ćelijama vaše kože, povećavajući šanse za rak kože. Ako sprečimo ili čak preokrenemo tu štetu moguće je spasiti živote.
- Ako imate sistem za skeniranje kao što je DdrC koji je prolazio kroz vaše ćelije i neutralisao oštećenja kada se to dogodilo, to bi moglo da bude osnova potencijalne vakcine protiv raka - kaže Sabla.
Ona je dodala da ovaj jedinstveni protein pomaže ćeliji da popravi stotine slomljenih fragmenata DNK u koherentan genom.
Kanadski naučnici otkrili su da protein skenira duž DNK, tražeći lezije na jednom ili oba lanca. Kada pronađe jednolančani ili dvolančani prekid, onda se vezuje za njega i traži drugi prekid istog tipa.
Signal za ćelije da poprave oštećenja
Ove popravke ne samo da sprečavaju da se oštećenje pogorša, već takođe signaliziraju mehanizmima za popravku DNK ćelije da dođu i poprave prekide.
Među mnogim prednostima bolje popravke DNK, prilagođavanje ovog mehanizma moglo bi biti korisno i za genetski inženjering, pomažući nam da razvijemo vakcine protiv raka i useve otporne na klimatske promene.
- DdrC je samo jedan od stotina potencijalno korisnih proteina u ovoj bakteriji - kaže Sabla.
Studija je objavljena u časopisu Nucleic Acids Research.
Prenela: O.M.
(izvor: Sciencealert.com/Zdravlje.Kurir.rs)
NE PROPUSTITE
