Koliko je mozgu potrebno vremena da se oporavi od alkohola? Nauka dala odgovor koji ohrabruje
Ohrabrujuća vest stiže za sve ljude koji se oporavljaju od zavisnosti od alkohola, jer su nova istraživanja pokazala koliko brzo mozak može da popravi svoju strukturu nakon što prestanete da pijete. Pokazalo se, naime, da taj period i nije tako dugačak kao što se ranije mislilo.
Prethodna istraživanja su pokazala da se neki delovi mozga mogu oporaviti kada ljudi prestanu da piju, ali nije bilo jasno koliko je brzo došlo do oporavka.
Nekoliko longitudinalnih studija koje su istraživale promene u debljini korteksa tokom apstinencije ograničeno je na prvi mesec trezvenosti. Međutim, stepen oporavka regionalne debljine korteksa tokom dugih perioda apstinencije (npr. duže od 6 meseci) nije poznat.
Promene u strukturi i funkciji mozga tokom hronične konzumacije alkohola mogu otežati prestanak pijenja. Na primer, prefrontalni korteks – oblast uključena u planiranje i donošenje odluka – može postati manje aktivna, što otežava ljudima sa poremećajem upotrebe alkohola da donose odluke.
U istraživanju je učestvovalo 88 ljudi koji su podvrgnuti skeniranju mozga nakon otprilike jedne nedelje, jednog meseca i 7,3 meseca apstinencije, prenosi Science Alert.
Nakon 7,3 meseca stanje je zadovoljavajuće
Oporavak debljine korteksa kod ispitanika sa poremećajem konzumiranja alkohola nakon 7,3 meseca bez alkohola bio je prilično raširen. Ovi rezultati su, kažu istraživači, veoma ohrabrujući i pružaju novo razumevanje o tome kako mozak može da povrati svoju funkcionalnost nakon što osoba prestane da pije alkohol.
Godišnje svaka osoba koja ima 15 i više godine u Evropi popije u proseku 9,8 litara čistog alkohola. U Srbiji je taj prosek 2010. godine bio 8,87 dok se do 2020. godine smanjio na 7,45 litara.
Autori takođe ističu da su varijable koje nisu uzeli u obzir, kao što su genetika, fizička aktivnost i zdravlje jetre i pluća, mogle da utiču na njihove rezultate.
- Ovi podaci pružaju klinički relevantne informacije o korisnim efektima trajne trezvenosti na morfologiju ljudskog mozga i jačaju adaptivne efekte oporavka zasnovanog na apstinenciji - zaključuju autori.
Prenela: V.N.
Izvor: Sciencealert.com/Zdravlje.Kurir.rs
Osam najopasnijih bakterija otpornih na antibiotike: Na listi i one uobičajene iz creva ili stolice