Dezodorans stvara zagađenje jednako gradskom smogu: Evo šta kaže inženjer Ličina sa jedne od najznačajnijih naučnih institucija u Švajcarskoj

Za ispunjavanje svih ovih zahteva koriste se bukvalno stotine jedinjenja. Ne samo da su neke od samih supstanci zabrinjavajuće sa zdravstvene perspektive, već bi čak i one manje problematične još uvek mogle da reaguju sa supstancama u našoj okolini i generišu nove zagađivače sa uglavnom nepoznatom toksičnošću.

Identifikovano je više od 200 različitih vrsta isparljivih organskih jedinjenja (VOC) u koncentracijama od nekoliko delova na milion.

Posledice upotrebe nekih hemikalija još uvek nisu dovoljno ispitane

Iako se velika većina jedinjenja može smatrati benignom, posebno pri niskim koncentracijama, neke od značajnijih klasa hemikalija brzo su reagovale formirajući sekundarne organske aerosole, čije se posledice ne mogu tako lako odbaciti kao bezbedne.

- Neki molekuli "nukleiraju" - drugim rečima, formiraju nove čestice koje mogu da se koaguliraju u veće ultrafine čestice koje se mogu efikasno deponovati u našim plućima. Po mom mišljenju, još uvek ne razumemo u potpunosti uticaj ovih zagađivača na zdravlje, ali oni mogu biti štetniji nego što mislimo, posebno zato što se primenjuju blizu naše zone disanja. Ovo je oblast u kojoj su potrebne nove toksikološke studije - kaže Dušan Ličina, inženjer EPFL-a. 

Testirani dezodoranski, parfemi, suvi šamponi...

Mnogi moderni domovi i kancelarije imaće najmanje jedan ili dva izvora molekula kiseonika ozona (O3), koji obično emituju štampači i fotokopirne mašine, i ironično, prečišćivači vazduha. Čak i na mestima gde nema opreme za proizvodnju ozona, mnogi spoljni zagađivači će reagovati na sunčevoj svetlosti i generisati ozon, koji onda može da uđe u zatvorenom prostoru kroz prozore i ventilacione sisteme.

Iako je površno sličan kiseoniku na koji se naša tela oslanjaju za disanje, treći atom kiseonika ozona ga čini relativno nestabilnim, omogućavajući mu da lako reaguje sa isparljivim organskim jedinjenjima, poput monoterpena.

Da bi se utvrdio puni obim potencijalnih zagađivača stvorenih reakcijama između ozona i VOC u proizvodima za ličnu negu, Ličina i njegov tim su kupili uzorke dezodoransa u spreju za telo, losiona za ruke, rol dezodoransa, parfema i suvog šampona u spreju za kosu i sproveli dve različite vrste eksperimenta.

Jedan set testova jednostavno je procenio emisije iz svake stavke primenjene na pojedinca koji stoji u simuliranom zatvorenom okruženju ili na tkivo ostavljeno u prostoriji sat vremena. Drugi set testova uveo je ozon u količini od oko 35 do 40 delova na milijardu i merio je rezultate bilo kakvih reakcija sa emisijama iz svakog proizvoda za ličnu negu.

Cilj je zamena ovih proizvoda zdravijim opcijama

Doslovni 'smog' čestica stvoren je u svim slučajevima osim u jednom - dezodoransu na rolo. Što se tiče, stopa rasta čestica bila je znatno veća od onoga što studije obično izveštavaju za kvalitet spoljašnjeg vazduha u urbanim ili udaljenim sredinama.

S obzirom na sve veću zabrinutost zbog uticaja sitnih čestica u našem vazduhu na naše zdravlje tokom iznenađujuće kratkih perioda, saznanje da možemo da generišemo slične vrste zagađenja svaki put kada sređuejmo kosu ili prskamo lep parfem trebalo bi da zazvoni neka alarmantna zvona.

- Znam da je ovo teško čuti, ali moraćemo da smanjimo naše oslanjanje na ove proizvode ili, ako je moguće, da ih zamenimo prirodnijim alternativama koje sadrže mirisna jedinjenja sa niskom hemijskom reaktivnošću - kaže Ličina.

Ovo istraživanje je objavljeno u Environmental Science & Technologi Letters.

Prenela: O.M.

Izvor: sciencealert.com/Zdravlje.Kurir.rs