Slušaj vest

Hronična opstruktivna bolest pluća je trenutno treći vodeći uzrok smrti u svetu i veoma je rasprostranjena u opštoj populaciji, posebno u zemljama sa niskim standardom.

Hronična opstruktivna plućna bolest je bolest koja se može sprečiti i lečiti, a uzrokuje kratkoću daha, hroničnu proizvodnju sekreta i kašalj. Pogađa 391 milion ljudi širom sveta, što je jednako populaciji od 47 Njujorka, 44 Londona, 10 Tokija ili 28 Rio De Žaneira. Ipak, uprkos ogromnoj rasprostranjenosti, ova bolest je nedovoljno prioritizirana i neadekvatno lečena bolest u većini zdravstvenih sistema širom sveta. 

- Procenjuje se da svake godine 3 miliona ljudi globalno umre usred posledica hronične opstruktivne bolesti pluća. Očekuje se da će se ovaj broj povećavati zbog starenja svetske populacije i kontinuirane izloženosti faktorima rizika, poput lošeg kvaliteta vazduha i duvanskog dima. Izloženost duvanskom dimu i drugim toksičnim česticama i gasovima koje svakodnevno udišemo su glavni faktori rizika. Prema podacima globalne organizacije GAAPP, troškovi lečenja bolesti do 2030. godine porašće na čak 4,3 triliona dolara. Udruženje je tokom novembra meseca obezbedilo besplatne preglede spirometrijom širom Srbije  i to je naš način da podignemo svest o ovoj bolesti i da doprinesemo zdravlju naših pluća”, izjavila je ovim povodom Snežana Šundić Vardić, predsednica Udruženja “Alergija i ja”.

sneska.jpg
Privatna Arhiva Snežana Šundić Vardić, predsednica Udruženja “Alergija i ja”

Osobe koje boluju od HOBP žale se na kašalj i iskašljavanje sluzavog ili "prljavog" ispljuvka, otežano dišu, guše se, ostaju bez daha prilikom fizičkog napora i potrebno im je duže vreme da se oporave nakon prehlade. Sa napredovanjem bolesti, tegobe postaju sve izraženije. Većina pacijenata kasno se javlja lekaru i smatra da je kašalj normalna pojava zbog pušenja.

Svetski dan HOBP je pokrenula Globalna inicijativa za hroničnu opstruktivnu bolest pluća (GOLD). Cilj ovog dana je podizanje svesti i predstavljanje novih znanja i inovativnih terapijskih strategija za obolele širom sveta. 

- Smanjenje opterećenja populacije HOBP-om zahteva višeslojni pristup u radu. Neophodno je uvođenje strožijih propisa o kvalitetu vazduha, kampanje protiv pušenja, kao i poboljšanje pristupa zdravstvenim uslugama, uključujući ranu dijagnozu i savremeni, sveobuhvati terapijski plan lečenja. Jako su važne kampanje za podizanje svesti o HOBP, njenim faktorima rizika i strategijama prevencije. Kontinuirana ulaganja u istraživanje radi razumevanja genetskih i ekoloških faktora koji doprinose HOBP otvara put za inovativne tretmane i preventivne mere. HOBP je preventabilna i upravljiva bolest, a ipak svake godine odnosi milione života. Primenom efikasnih zdravstvenih strategija, moguća je bolja prevencija u pojavi novobolelih od HOBP kao i poboljšanje kvaliteta života obolelih”, poručio je docent dr Mihailo Stjepanović, direktor Klinike za pulmologiju UKCS.

dr-mihailo-stjepanovic.jpg
Jakov Simović 

Spirometrija je dijagnostička procedura koja može da otkrije mnoge probleme, od onih najtežih, poput tumora, opstruktivnih bolesti pluća, astme, fibroze, emfizema, pa sve do bronhitisa.

Iz Udruženja pacijenata apeluju da pružaoci usluga i donosioci politika zajednički rade na poboljšanju pristupa spirometriji i zagovaraju njenu upotrebu kao opšti marker zdravlja u svim fazama života.

Pripremila: Violeta Nedeljković