Slušaj vest

Panel je održan u okviru "Inovacionog Foruma Srbija – Švajcarska", u organizaciji Ministarstva nauke, tehnološkog razvoja i inovacija i Ambasade Švajcarske, istaknuta je važnost nastavka saradnje između Srbije i Švajcarske, sa fokusom na zajedničkom razvoju rešenja koja mogu oblikovati budućnost zdravstvene zaštite uz primenu inovativnih tehnologija i veštačke inteligencije.

Zaključeno je da saradnja ove dve zemlje može značajno doprineti rešavanju ključnih izazova u zdravstvenim sistemima, kao što su rastući troškovi, zdravstvene nejednakosti, starenje populacije, i potreba za boljom prevencijom i ranom intervencijom. Kombinovanje institucionalnih i tehnoloških resursa Švajcarske, kao kao lidera prema Globalnom indeksu inovacija, sa stručnim kapacitetima i agilnošću Srbije, daje nam mogućnost da razvijamo inovativna rešenja koja unapređuju prevenciju i kontrolu hroničnih bolesti, doprinose digitalizaciji i povećavaju dostupnost zdravstvene zaštite. Zato javno-privatna partnerstva i kolaborativni ekosistemi nisu samo korisni već i neophodni. Memorandum o saradnji potpisan između Novartisa i Bio4 kampusa na Forumu istaknut je kao primer partnerstva koje može doprineti prevazilaženju prepreka u zdravstvenim sistemima koje često koče inovacije. Sveta Gelani, direktorka Novartisa za centralnu Evropu, navela je da Bio4 kampus vidi kao centar za revolucionarna otkrića u biotehnologiji, bioinformatici i personalizovanoj medicini, jer predstavlja ključnu tačku susreta akademske zajednice, naučnika, industrije i kreatora politika na jednom mestu.

- Takav ekosistem ne samo da podstiče istraživanje već i premošćuje jaz između inovacija i njihove praktične primene. Kombinovanjem biotehnološkog ekosistema Srbije sa stručnim znanjem Novartisa, možemo razviti lokalna rešenja za digitalno zdravstvo, unaprediti prevenciju bolesti i smanjiti smrtne ishode, posebno u slučaju kardiovaskularnih bolesti, koje su vodeći uzrok smrtnosti u Srbiji i svetu - rekla je Gelani.

arsen-2.jpg
Printscreen/Youtube Prof. dr Arsen Ristić, načelnik Odeljenja za srčanu insuficijenciju, Klinike za kardiologiju UKCS


Prof. dr Arsen Ristić, načelnik Odeljenja za srčanu insuficijenciju, Klinike za kardiologiju Univerzitetskog kliničkog centra Srbije, naglasio je da veštačka inteligencija za zdravstvene radnike, a pre svega za kliničare, otvara izuzetno značajnu perspektivu analize velikih količina podataka i podrške u donošenju odluka koje mogu biti životno važne za dijagnostiku i lečenje.

- Digitalni alati za podršku kliničkom odlučivanju, koji automatski integrišu laboratorijske rezultate u elektronske zdravstvene kartone i uključuju prilagođene signalizacije, mogu značajno olakšati rad lekarima. Ovi sistemi omogućavaju lekarima da efikasnije prepoznaju pacijente s visokim rizikom, prilagode preventivne strategije i da prate zdravstveno stanje pacijenata, čime se smanjuje broj kardiovaskularnih incidenata, koji su još uvek vodeći uzrok smrti i oboljevanja u našoj zemlji – dodao je prof. Ristić.

301623.03-39-31-05.still008.jpg
Kurir TV 


Direktor Inovie, udruženja proizvođača inovativnih lekova Bojan Trkulja,dodao je da farmaceutska industrija, pored razvoja revolucionarnih terapija, može značajno doprineti ubrzanju tehnološkog razvoja zdravstvenih sistema. Razvoj tehnologija kao što su automatizacija procesa, primena veštačke inteligencije, zdravstveni registri pacijenata, telemedicina i praćenje stanja pacijenata u realnom vremenu mogu prevazići prepreke u pružanju zdravstvene zaštite.

301623.03-39-31-05.still008.jpg
Kurir TV Dr Bojan Trkulja, direktor Inovie, udruženja proizvođača inovativnih lekova

- Za pacijente, korišćenje veštačke inteligencije u zdrastvu omogućava bolje samostalno upravljanje zdravljem i povećava pristup zdravstvenoj zaštiti, dok za vlade, dobro korišćenje podataka u realnom vremenu može informisati odluke o planiranju i raspodeli resursa, smanjiti troškove i poboljšati prevenciju i ukupni kvalitet nege, dok digitalizovano prikupljanje podataka može pomoći zdravstvenim sistemima da unapred detektuju faktore rizika i brzo reaguju kako bi sprečili bolest - zaključio je Trkulja.

Pripremila: V. N.