Kampanja "Osloni se na mene": Postanite deo registra davalaca matičnih ćelija, evo i kako
U svetskom registru davalaca matičnih ćelija hematopoeze je više desetina miliona potencijalnih davalaca, u našem registru oko 26.000.
Na svetu možda postoji samo jedna osoba koja može da pomogne detetu ili odraslom u borbi protiv najtežih bolesti, zato je veoma važno podsetiti na značaj registra davalaca matičnih ćelija u našoj zemlji, ističe dr Glorija Miletić, rukvodilac Registra davalaca matičnih ćelija hematopoeze.
- Kad podvučemo crtu i kad vidimo šta smo uradili protekle godine, možemo da kažemo da smo zadovoljni, da se svest malo poboljšala, da ljudi shvataju kolika je važnost svega ovoga. Protekle godine bilo 7.200 novoprijavljenih davalaca što je bilo nezamislivo. Naše želje su bile usmerene ka nekih 100.000 davalaca, i sada shvatamo da želje mogu da budu ispunjene - dodaje doktorka.
Matične ćelije najčešće mogu da pomognu ljudima koji boluju od teških hematoloških oboljenja, pre svega lakših oblika leukemije. Ali mogu da budu i jedini spas za, na primer, decu koja boluju od nekih poremežaja metabolizma imunog sistema, objašnjava dr Miletić.
Ko može da se upiše u registar davalaca
U registar mogu da se upišu svi građani starosti između 18 i 45 godina koji ne boluju od teških hroničnih bolesti srca, pluća i bubrega.
- Pri pristupanju registru, osim popunjavanja formulara, potrebno je dati manji uzorak krvi. Iz tog uzorka se radi haplotipizacija kojom se određuju humani leukocitni antigeni na osnovu kojih se određuje podudarnost među davaocima i primaocima. Svi podaci se unose u bazu našeg regista, a samim tim i u svetski registar, jer smo njegov deo od 2005. godine - navodi dr Glorija Miletić.
Zahvaljujući ovom članstvu u svetskom registru, na raspolaganju je preko 42 miliona potencijalnih davalaca matičnih ćelija. Ukoliko u našem registru nema podudarnog pleriminarnog davaoca, onda se pretražuje svetski.
Kako se uzimaju matične ćelije
- Davalac, kada treba da uđe u dalju proceduru, bude konsultovan, razgovaramo sa njim, proveravamo njegovu raspoloživost, prolazi jedan detaljan medicinski pregled na kome tim za prikupljanje matičnih ćelija ustanovljava da li je davalac potpuno zdrav, da li je procedura bezbedna za njega, a i za onog ko treba da primi matične ćelije - dodaje doktorka.
Procedura uzimanja matičnih ćelija nije komplikovana i nije bolna, a mogu se prikupiti na dva načina. Jedan je iz periferne krvi, koji je uglavnom opšteprihvaćen jer je lagodniji i komforniji za davaoca.
- Davalac ne ulazi u opštu anesteziju, nema nikakvog bola, osim jednog uboda igle u venu. Procedura traje malo duže nego klasično davanje krvi zato što postoji aparat koji iz krvi davaoca izdvaja matične ćelije, ostatak se preko druge vene vraća. Znači, ne postoji mogućnost da se zarazite nikakvom krvlju prenosivom bolešću, ne postoji mogućnost da narušite svoj imuni sistem, da izgubite ta crvena krvna zrnca koja su značajna, sve se to brzo nadoknađuje - naglašava.
Drugi način uzimanja matičnih ćelija je iz bedrene kosti. Ova procedura je bolna zato što je potrebno više uboda u zadnji deo bedrene kosti. Iz koštane srži se izvlače matične ćelije.
U kojim ustanovama se vrši transplantacija matičnih ćelija
Transplantacija matičnih ćelija se kod nasradi u Institutu za majku i dete, u Kliničkom centru Srbije, Kliničkom centru Vojvodine i na Vojnomedicinskoj akademiji.
Ove godine su od domaćih davalaca urađene dve transplantacije, s obzirom na to da se broj davalaca u našem registru uvećao, napominje doktorka. U tim slučajevima procedura je mnogo brža i lakše se ceo proces privodi kraju.
- Prema nekim studijama rezultati pokazuju i da je sam uspeh transplantacije bolji ukoliko su davalac i primalac sa istog etničkog područja. Zaključno sa jučašnjim danom, urađeno je 36 transplantacija matičnih ćelija nesrodnika u našoj zemlji. Međutim, ima i puno bolesnika za koje pretražujemo registar - poručuje dr Klaudija Miletić.
Pripremila: N.L.
Izvor: Rts.rs/Zdravlje.kurir.rs
U kakvoj su vezi dijabetes i karcinom? Endokronolog upozorava zašto je važno lečiti sva predijabetesna stanja