Odrasli s dijagnozom ADHD-a imaju kraći životni vek: Evo šta je pokazala nova studija
Podaci o smrtnim slučajevima ukazuju na ozbiljnu zabrinutost zbog čestog nedijagnostikovanja poremećaja pažnje. Studija je pokazala da muškarci sa ovim stanjem umiru u proseku sedam, a žene devet godina ranije nego osobe bez ovog poremećaja.
Poremećaj pažnje s hiperaktivnošću ili ADHD može da izazove poteškoće u koncentraciji i probleme sa impulsivnošću, ali je važno znati i i da manjak pažnje ne mora nužno da bude praćen hiperaktivnošću. U takvim slučajevima reč je o ADD-u (poremećaju pažnje).
Procene o učestalosti se razlikuju, a studije pokazuju da 3-4 odsto odraslih širom sveta ima ADHD (neurobiološki poremećaj koji se karakteriše problemima sa pažnjom, impulsivnošću i prekomernom hiperaktivnošću).
Istraživači su nedavno otkrili i da ljudi kojima je dijagnostikovan ovaj poremećaj obično imaju kraći život.
Nova studija je koristila podatke iz primarne zaštite
- Ova grupa ljudi ima u proseku značajno smanjenje očekivanog životnog veka u proseku, što je zabrinjavajuće - rekao je profesor Džošua Stot, jedan od vodećih autora istraživanja sa Univerzitetskog koledža u Londonu.
Iako su prethodna istraživanja sugerisala da ljudi sa ADHD-om imaju kraći životni vek, ova studija se ne zasniva na zabeleženim smrtnim slučajevima. Istraživači su iskoristili podatke o primarnoj zdravstvenoj zaštiti više od devet miliona odraslih osoba u Ujedinjenom Kraljevstvu, prikupljene od 2000. do 2019. godine, kako bi istražili da li postoji stvarna povezanost između ADHD-a i kraćeg životnog veka.
Tim je posebno obratio pažnju na podatke u vezi sa 30.039 odraslih osoba s dijagnozom ADHD-a i uporedio ih sa 300.390 učesnika bez dijagnoze, ali koji su bili slični po godinama, polu i zdravstvenom stanju.
- Postoji niz mogućih objašnjenja za ove nalaze, od toga da je veća verovatnoća da ljudi s ADHD-om imaju problema s mentalnim zdravljem i da mogu da imaju više poteškoća u pristupu zdravstvenoj zaštiti koja im je potrebna, do faktora načina života koji takođe mogu da igraju određenu ulogu - istakao je Stot i dodao:
- Znamo da ljudi s ADHD-om, nažalost, imaju veće stope samoubistava. Takođe je veća verovatnoća da će se upustiti u rizična ponašanja kao što su pušenje, preterivanje u alkoholu i prejedanje.
Važno je napomenuti da postoje i drugi bitni faktori
- Studija pokazuje veliki uticaj ADHD-a na živote ljudi i ističe koliko je malo osoba sa ovom dijagnozom zapravo prepoznato. Međutim, potrebno je oprezno tumačiti ove nalaze, jer nisu uzeti u obzir drugi medicinski problemi povezani sa ADHD-om, niti efekti lečenja - izjavio je Oliver Hous, profesor molekularne psihijatrije na Kraljevskom koledžu u Londonu, koji nije bio uključen u ovo istraživanje.
- Ovi nalazi naglašavaju potrebu za mnogo većim ulaganjima u usluge mentalnog zdravlja, kako bi ljudi mogli da dobiju pomoć koja im je potrebna - rekao je Hous.
Izvor: Theguardian.com/Zdravlje.Kurir.rs
Napravite moćnu tinkturu od žalfije: Prirodno rešenje za upalu desni i probleme u usnoj duplji