Budućnost stiže: Naša rešenja veštačke inteligencije u medicini već do kraja godine, ko će imati najviše koristi?

Direktorka Centra za četvrtu industrijsku revoluciju, Jelena Bojović otkriva gde sve može da se primenjuje veštačka inteligencija (VI) i kakva inovativna rešenja stižu iz Centra. 

Ispituje se i upotreba VI za razvoj lekova, na primer, terapeutskih peptida, što je kako kaže Bojovićeva, vrlo inovativni pristup koji koristi Institut za veštačku inteligenciju.

- To znači da se lekovi ne proizvode u laboratoriji nego korišćenjem tih algoritama VI u samom sistemu testiraju se molekuli, kako oni interaguju sa proteinima i da li će imati pravu reakciju kod vas u organizmu. Zamislite sada da se sva testiranja vrše negde onlajn i na nekim superkompjuterima, bar u prvim momentima - precizira.

Brže do dijagnoze za retke bolesti 

Jedan od ciljeva je i bolja dijagnostika uz pomoć VI, posebno kada su u pitanju bolesti koje je teško uočiti zbog odsustva simptoma ili njihove nespecifičnosti, kao što je slučaj kod Fabrijeve bolesti.

- Postoje retke bolesti za čije pronalaženje nekada prođe 30-40 godina, ti ljudi nekada i umru pre nego što se identifikuje ta bolest. Ljudi sa 40 godina ostaju bez bubrega, odlaze na dijalizu. Uz korišćenje algoritama, bolest može da bude identifikovana za dve-tri godine, možda i nekoliko meseci samo - kaže Bojovićeva i dodaje da algoritmi koji su već razvijeni, mogli bi da počnu da se koriste ubrzo, ali je neophodno da prođu i kliničke studije, kao i bezbednosne provere.

Na osnovu faze razvoja, Bojovićeva ocenjuje da bi neki projekti, kao što je primer sa mamografijom, mogli da počnu da se primenjuju pre kraja godine. Govoreći o koristima koje bi pacijenti i lekari u Srbiji mogli da očekuju od primene veštačke inteligencije, Jelena Bojović ističe primer projekta koji analiziratri-de snimke leđa:

- Pacijenti ne moraju da idu uopšte na rendgen, a neko vam kaže koliko je zakrivljenje kičme i samo na osnovu tri-de skenera. Lakše, brže pronalaženje bolesti i sigurnije za pacijenta, sa manje zračenja. To je ono što očekujemo.

Projekat za obolele od štitne žlezde

Procenjuje se da u Srbiji svaka deseta osoba ima poremećaj u radu štitne žlezde. 

Pre mesec dana, u partnerstvu sa Medicinskim fakultetom iz Hrvatske i Institutom za molekularnu genetiku u Srbiji, a uz finansijsku podršku EU, pokrenut je projekat "Horizon". U ovom istraživačkom projektu učestvuje 250 ispitanika, a ispituje se celokupan genom da bi se videlo da li ima i kakve su reakcije na određene lekove i da li reakcija zavisi od genetike.

- Radi se o istraživanju koje se bavi pacijentima koji su oboleli od različitih bolesti štitne žlezde - hipotireoza, rak štitne žlezde. Cilj je da pronađemo sva rešenja koja trenutno postoje ili se razvijaju kod nas u naučnim institutima i u Hrvatskoj i da vidimo kako to može da se primeni - objašnjava Bojovićeva dodaje da je plan da se rešenja implementiraju u kliničkoj praksi.

Izvor: Rts.rs/Zdravlje.kurir.rs

Pročitajte nešto više o 10 zdravstvenih trendova koji će dominirati u 2025- tretmani će biti precizniji i personalizovaniji, a naglasak je na holističkom pristupu zdravlju.