Atrijalna fibrilacija može povećati rizik od demencije za preko 20%: Stručnjaci otkrivaju ključne korake u prevenciji

Velika nova studija je otkrila da atrijalna fibrilacija (AFib), najčešći tip nepravilnog otkucaja srca, značajno povećava izglede za buduću demenciju kod ljudi kojima je dijagnostikovana pre 70. godine. Ona takođe povećava rizik od ranog početka demencije.

Atrijalna fibrilacija povećava rizik od demencije pre 70. godine

Predstavljeno na godišnjem sastanku Evropskog udruženja za srčani ritam, istraživanje je analiziralo podatke više od 2,5 miliona odraslih starijih od 45 godina koji prethodno nisu imali dijagnozu demencije.

Na početku studije, skoro 80.000 učesnika (3,25 odsto) imalo je dijagnostikovan artijalnu fibraciju.

Na osnovu prosečnog praćenja od 13 godina, istraživači su utvrdili da je kod osoba mlađih od 70 godina sa AFib-om rizik od razvoja demencije bio 21 odsto veći nego kod onih bez AFib-a.

Rizik od razvoja demencije sa ranim početkom (između 45 i 65 godina) bio je čak 36 odsto veći nego kod osoba bez AFib-a.

Rodrigez Garsija i njegov tim istakli su da su ljudi u najmlađoj grupi sa AFib-om, starosti od 45 do 50 godina, imali 229 odsto veći rizik od razvoja demencije u budućnosti.

Atrijalna fibrilacija značajno povećava rizik od moždanog udara, ali čak i nakon što su istraživači isključili pacijente sa moždanim udarom iz analize, veza između AFib-a i demencije ostala je nepromenjena.

Osim klasičnog moždanog udara, u razvoj demencije mogu biti uključeni i drugi mehanizmi, poput "tihih" moždanih udara koji prolaze bez simptoma, mikroinfarkata i mikrokrovarenja, ističu autori studije.

Naučnici su primetili da je veza između AFib-a i rizika od demencije izgubila statistički značaj kod osoba starijih od 70 godina.

- Kod mlađih osoba, AFib može igrati značajniju ulogu u razvoju demencije - kaže Rodrigez Garsija. Kod starijih osoba, drugi faktori vezani za uzrast verovatno zasenjuju efekat AFib-a.

Zdravlje srca je povezano sa zdravljem mozga

Odavno je poznato da zdravlje srca utiče na zdravlje mozga. Istraživanja su pokazala da su kardiovaskularne bolesti, poput koronarne bolesti srca i srčane insuficijencije, povezane s većim rizikom od kognitivnih oštećenja i demencije.

- Međutim, prethodne studije su pokazale različite rezultate kada je reč o vezi između atrijalne fibrilacije i demencije - kaže dr Pol Vang, kardiolog i direktor Službe za srčanu aritmiju Univerziteta Stanford u Kaliforniji.

Ova studija je značajna jer prati pojavu demencije u populaciji od preko dva miliona ljudi tokom perioda od 13 godina.

 - Glavno ograničenje je to što studija može pokazati samo da pacijenti sa AFib-om mogu imati veću stopu demencije. Ne može dokazati da AFib izaziva demenciju, već samo da su povezani - rekao je dr Vang.

On sugeriše da zapaljenje koje utiče na srce i krvne sudove može takođe uticati na moždane ćelije.

- AFib, ometajući protok krvi u mozgu, može doprineti razvoju demencije - kaže Vang. Krvni ugrušci nastali zbog AFib-a takođe mogu igrati ulogu u demenciji.

Kako smanjiti rizik od atrijalne fibracije?

Potrebno je više studija kako bi se utvrdilo da li tretmani za atrijalnu fibrilaciju mogu pomoći u sprečavanju demencije. Ipak, dr Rodrigez Garsija preporučuje sledeće strategije za smanjenje rizika od AFib-a:

• Održavanje zdravog načina života uz redovno vežbanje i uravnoteženu ishranu.
• Ograničavanje unosa alkohola.
• Kontrola faktora rizika kao što su visok krvni pritisak, dijabetes i gojaznost.

Izvor: Everydayhealth.com/Zdravlje.Kurir.rs

Iako su mozak i srce različiti organi, najnovija istraživanja Američkog udruženja za srce (AHA) ističu važnu povezanost između njih. 3 srčana stanja mogu značajno uticati na zdravlje mozga