Boje se testiranja jer se plaše odbacivanja: U Srbiji se od HIV-a leči 3.000 osoba, a 1.000 njih ni ne zna da ima virus

U periodu od januara do novembra 2024. godine u Srbiji je dijagnostikovano i prijavljeno 109 osoba sa HIV-om, što je za 12 odsto manje nego u istom periodu prošle godine (124 osobe), odnosno za 38 odsto manje u poređenju sa istim periodom 2019. godine (175 osoba), pokazuju poslednji podaci Instituta za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut“.

Preventivna terapija možer efikasno zaštititi od HIV infekcije

Najveći rizik snose osobe koje nisu bile svesne svog HIV statusa i nisu imale priliku da započnu terapiju na vreme. Nasuprot tome, oni koji su se testirali i započeli lečenje žive dug i kvalitetan život. Ipak, strah od osude i dalje je duboko ukorenjen, pa mnogi svoj status kriju čak i od lekara, a često i od najbližih.

Zbog toga je ključno izgraditi okruženje u kojem ljudi mogu prepoznati rizik i znati kome se obratiti bez straha. Testiranje mora biti lako dostupno, čak i kada nije jasno da li je potrebno, jer bi svaka odrasla osoba bar jednom trebalo da se testira, a oni u većem riziku i češće. Osobe koje su na terapiji treba da imaju stabilnu podršku kako bi je redovno uzimale.

- Uz to, postoji i preventivna terapija, PrEP, koja može efikasno zaštititi od HIV -a. Nažalost, većina ljudi ne zna da ona postoji, niti da je reč o sigurnom, medicinski odobrenom načinu prevencije. Još veći izazov je to što je finansijski nedostupna onima kojima je najpotrebnija, pre svega mladima. Uloga medija, zdravstvenog sistema i zajednice je da zajedno obezbede prostor u kojem se znanje, briga i poverenje šire brže od straha – objašnjava Bratislav Prokić iz Udruženja „Potent“.

Prevencija je ključna za lečenje virusa

Ključno je da HIV bude otkriven na vreme. Kada se dijagnoza postavi u ranoj fazi bolesti i terapija započne pravovremeno, uspeh lečenja je izuzetno visok, gotovo da se životni vek tih osoba izjednačava sa onima koji ne žive sa HIV-om. Nažalost, i dalje postoji broj ljudi kod kojih se infekcija otkrije kasno, u poodmakloj fazi, što dodatno komplikuje lečenje i povećava rizik od ozbiljnih posledica.

Terapija danas ima dvostruku korist: osim što štiti zdravlje osobe koja živi sa HIV-om, ona štiti i zajednicu. Kada se virus više ne detektuje u krvi, ta osoba više nije zarazna, što znači da ne može preneti HIV drugima. Ovo predstavlja ogroman korak u borbi protiv HIV-a, a danas su vidljivi jasni rezultati efikasne terapije. Broj teško obolelih pacijenata na bolničkom lečenju je značajno manji nego pre deset ili dvadeset godina.

- Odeljenja koja su nekada bila puna, danas su često prazna. To pokazuje koliko je medicina napredovala, ali i koliko je važno da svi koji žive sa HIV-om ostanu na terapiji i redovno prate svoje zdravlje. Međutim, i dalje postoji manji broj pacijenata koji prekidaju lečenje ili neredovno dolaze na kontrole, što nas zabrinjava. Za uspešnu kontrolu HIV-a, neophodna je ne samo savremena medicina, već i kontinuirana edukacija, podrška pacijentima i borba protiv stigme – istakla je dr Dubravka Selemović, infektolog iz Klinike za infektivne i tropske bolesti „Prof. dr Kosta Todorović“ Univerzitetskog Kliničkog centra Srbije.

HIV može izazvati ozbiljne emocionalne probleme

Istraživanje udruženja „Potent“ pokazalo je da je 10 odsto pacijenata imalo neki psihološki poremećaj pre nego što im je otkriven HIV status, a isto toliko njih i nakon dijagnoze. To pokazuje da ljudima treba podrška, saosećanje i neko kome mogu da veruju. A upravo to često nedostaje. Danas gotovo nijedna osoba koja živi sa HIV-om ne želi javno da govori o svom statusu, jer zna kakva su bila iskustva onih koji su to pre njih učinili.

U okviru svog rada u organizaciji Potent, psiholog, psihoterapeut i DPST savetnik pruža podršku osobama koje žive sa HIV-om (PLHIV), pomažući im da prevaziđu psihološke izazove povezane sa stigmom, autostigmom, strahovima od odbacivanja i emocionalnim teškoćama.

Jedan od najvećih izazova sa kojima se osobe koje žive sa HIV-om suočavaju je stigma. Autostigma, stid i sramota mogu stvoriti ozbiljne emocionalne probleme, uključujući anksioznost, izolovanost i depresiju.

- Strah od odbacivanja i diskriminacije je prisutan kako u društvenim, partnerskim, tako i u porodičnim odnosima, što može pogoršati stanje i dovesti do ozbiljnih psiholoških problema i izazova. Dodatni izazov predstavlja skrivanje dijagnoze. Mnoge osobe sa HIV-om se plaše da otkriju svoj status čak i članovima porodice zbog straha od osude i negativnih reakcija. Skrivaju lekove, idu kod lekara u drugim gradovima itd. Ovaj strah često dovodi do socijalne izolacije, povlačenja, nesanice, a time i do pogoršanja njihovog mentalnog zdravlja – kaže Jelena Mitić, psiholog i psihoterapeut u Udruženju „Potent“.

Belgijski naučnici razvili su vakcinu namenjenu osobama zaraženim virusom HIV-a, pri čemu su koristili lipidne nanočestice kao nosače, a ključni cilj ove inovacije jeste jačanje imunog odgovora organizma