Veliki iskorak u stomatologiji: Naučnici prvi put stvorili ljudske zube u laboratoriji
Naučnici sa Kings koledža u Londonu kažu da bi ovo otkriće moglo pomoći ponovno nicanje izgubljenih zuba. Prema novom istraživanju, naučnici su po prvi put uspešno stvorili ljudske zube u laboratoriji i kažu da bi ovo otkriće moglo biti alternativa plombama i zubnim implantatima.
Tim naučnika je razvio poseban materijal koji oponaša okruženje neophodno za razvoj zuba, omogućavajući ćelijama da međusobno komuniciraju i započnu proces stvaranja zuba.
Doktorka Ana Angelova-Volponi, direktorka odeljenja za regenerativnu stomatologiju na Kings koledžu u Londonu, rekla je da bi ovo istraživanje moglo potpuno promeniti stomatološku negu.
Istraživanje navodi da neke životinjske vrste poput ajkula i slonova imaju sposobnost rasta novih zuba, dok ljudi imaju samo jedan set zuba koji dolazi u odraslom dobu. Sposobnost regeneracije zuba stoga bi bila veliki iskorak za stomatologiju, sugerišu naučnici.
Ovaj zub mogao bi se integrisati u vilicu i obnavljati
Za razliku od implantata i ispuna to jest plombi, koji su fiksni i ne mogu se prilagođavati tokom vremena, istraživanje opisuje kako bi se laboratorijski stvoren zub napravljen od pacijentovih sopstvenih ćelija mogao integrisati u vilicu i obnavljati se sam poput prirodnog zuba. Istraživanje, u saradnji sa Imperial koledžom u Londonu trajalo je više od decenije.
- Plombe nisu najbolje rešenje za popravku zuba. Vremenom će oslabiti strukturu zuba, imaju ograničen vek trajanja i mogu dovesti do daljeg propadanja ili osetljivosti zuba - rekao je Šuečen Džang, naučnik na Fakultetu za stomatologiju, oralne i kraniofacijalne nauke.
Implantati zahtevaju invazivnu hirurgiju i dobru kombinaciju implantata i alveolarne kosti. Oba rešenja su veštačka i ne vraćaju u potpunosti prirodnu funkciju zuba, što potencijalno dovodi do dugoročnih komplikacija.
- Zubi stvoreni u laboratoriji prirodno bi se regenerisali, integrišući se u vilicu kao pravi zubi. Bili bi jači, dugotrajniji i bez rizika od odbacivanja, nudeći trajnije i biološki kompatibilnije rešenje od plombi ili implantata - dodao je Džang.
Naučnici nude dve mogućnosti za transplantaciju ovakvog zuba
Prethodni pokušaji rekreiranja ovog procesa u laboratoriji nisu uspeli, jer ćelije nisu mogle efikasno komunicirati. Naučnici sada istražuju dva moguća pristupa: stvaranje celog zuba u laboratoriji pre implantacije ili direktno postavljanje ćelija u ranoj fazi razvoja zuba u vilicu pacijenta gde bi se mogle nastaviti razvijati.
- Imamo različite ideje kako da stavimo zube u usnu duplju. Mogli bismo transplantirati mlade ćelije zuba na mesto izgubljenog zuba i dozvoliti im da rastu unutar usne duplje. Alternativno, mogli bismo stvoriti ceo zub u laboratoriji pre nego što ga postavimo u pacijentovu usnu duplju. Za obe opcije, važno je da započnemo veoma rani proces razvoja zuba u laboratoriji - objasnio je Džang.
Doktorka Angelova-Volponi dodala je da kako istraživanje napreduje, primena ovih inovativnih tehnika mogla bi potpuno promeniti stomatološku negu, nudeći dugoročna i efikasna rešenja za obnovu i regeneraciju zuba.
Izvor: Independent.co.uk/Zdravlje.Kurir.rs
Kako stomatolog može da vam spasi život? Doktorka s Harvarda otkriva koje se bolesti prvo vide u ustima
5 zdravih recepata za uskršnju trpezu: Učiteljica Rada otkriva kako da napravite ukusna praznična jela bez trunke mesa