Napravljen napredak u ranoj dijagnostici bolesti bubrega: Pacijentima potrebne inovativne terapije

Iako je dijagnostika hronične bubrežne bolesti u Srbiji značajno unapređena u prethodnom periodu, i dalje postoje ozbiljni problemi u dostupnosti terapija. Zabrinjavajuće je ograničen pristup lekovima za pacijente u predijaliznoj fazi, kao i činjenica da određene savremene terapije nisu dostupne nefrološkim i kardiološkim pacijentima kojima su neophodne, a koje bi mogle usporiti napredovanje bolesti i odložiti potrebu za dijalizom - rečeno je na panel diskusiji „Život sa kardio-renalnim sindromom 2025“, na konferenciji održanoj povodom Svetskog dana bubrega.

Od hronične bolesti bubrega boluje svaki deseti čovek u svetu

Prof. dr Mirjana Laušević, nefrološkinja na UKCS i predsednica Udruženja nefrologa Srbije ističe da od hronične bolesti bubrega boluje svaki deseti čovek u svetu, a svaki treći ima faktore rizika za njen nastanak. Zastupljenost hronične bolesti bubrega među osobama sa dijabetesom i obolelima od kardiovaskularnih bolesti je višestruko veća.Povećan rizik smrtnog ishoda obolelih, koji se odnosi prvenstveno na kardiovaskularne uzroke, ukazuje na neophodnost njenog ranog prepoznavanja i lečenja. Nažalost, zbog asimptomatskog toka i nedovoljno razvijenih programa skrininga, ova bolest je nedovoljno prepoznata i lečena.

- Iako su faktori rizika za njen nastanak brojni, najveći benefit za društvo i pojedince ima primena skrining programa kod obolelih od dijabetesa i hipertenzije, dva najčešća uzroka ove bolesti globalno. Posle više decenija tokom kojih smo kao nefrolozi imali ograničene mogućnosti lečenja ove bolesti, pojava novih terapijskih opcija za usporavanje njene progresije je pružila mogućnosti koje ne isključuju sve prethodno navedene startegije, već naprotiv potenciraju njihove benefite. Zato je važan zadatak našeg društva da obezbedimo dostupnost lekova pacijentima- rekla je prof. dr Laušević. 

Nove terapije prekidaju začarani krug između veze kardiovaskularnih i bolesti bubrega

Prof. dr Arsen Ristić, kardiolog iz Univerzitetskog Kliničkog Centra Srbije, ističe da je veza između kardiovaskularnih bolesti i bolesti bubrega izuzetno važna. Naime, srčana slabost može pogoršati funkciju bubrega i obrnuto, što čini saradnju kardiologa i nefrologa od presudnog značaja:

- Srčanu slabost može da izazove ili pogorša čitav niz oboljenja. Osim toga ovi pacijenti vrlo često imaju i druge pridružene bolesti i zbog svega toga jako lošu prognozu. Međutim izuzetno je značajno, da je današnja savremena terapija vrlo efikasna kod većine bolesnika bez obzira na uzrok koji je doveo do pojave srčane slabosti. Takođe, novim terapijskim principom možemo po prvi put da presečemo začarani krug između veze bolesti bubrega i kardiovaskularnog sistema. Danas možemo i ono što nikada ranije nismo mogli, a to je da sa jednim terapijskim principom veoma uspešno lečimo i srčanu slabost i bubrežnu slabost i dijabetes. Ovo je redak primer u medicini da šta god da je uzrok srčanog popuštanja možemo vrlo efikasno da je zbrinemo.

Savremena terapija je drastično promenila perspektive pacijenata i za svega nekoliko nedelja od optimizacije terapije velika većina naših bolesnika se mnogo manje zamara i više nema ni gušenje ni otoke nogu.

- Mnogo puta se desilo da pacijent koji je na prvi pregled došao na invalidskim kolicima jer zbog gušenja ne može da hoda i u papučama jer zbog otoka ne može da obuče nijedne cipele na kontrolu dolazi lako hodajući u svojim cipelama sa mnogo manje zamaranja - rekao je prof. dr Arsić. 

Osobe sa dijabetesom trebalo bi da redovno prate zdravlje

Bojana Marković iz Udruženja za borbu protiv dijabetesa “Plavi krug”je istakla da je neophodna bolja edukacija pacijenata o povezanosti bolesti bubrega i hipertenzije. 

- Znajući da su dijabetes i hipertenziju dva vodeća uzroka za nastanak hronične bolesti bubrega, neophodna je bolja edukacija pacijenta od strane lekara o ovom zdravstvenom problemu, praćenje stanja bubrega na tri do šest meseci iz krvi i urina, ishrana i redovna fizička aktivnost. Takođe, za osobe obe sa dijabetesom je najvažnije da im nivo šećera u krvi bude dobro regulisan, jer u suprotnom dolazi do razvijanja komplikacija dijabetesa.

Svaki dan odlaganja dijalize predstavlja benefit za kvalitet života pacijenta

Ivana Jović iz Udruženja pacijenata „Donorstvo je herojstvo“ osvrnula se na Belu knjigu o hroničnoj bolesti bubrega, strateški dokument koji definiše ciljeve pacijenata u saradnji sa donosiocima odluka.

- Zadovoljni smo što je unapređena rana dijagnostika – lekari opšte prakse sada će odmah dobijati notifikacije kada pacijent ima povišene vrednosti koje ukazuju na oštećenje bubrega. Međutim, i dalje nas zabrinjava što, uprkos odobrenju lekarskih komisija, lekovi za bubrežne pacijente nisu dostupni. Prema odgovoru koji smo dobili od donosioca odluka, trenutno ne postoje finansijska sredstva za ove terapije, što znači da će samo pacijenti koji mogu da plate ove lekove imati pristup lečenju. Važno je napomenuti da svaki dan odlaganja dijalize predstavlja benefit za kvalitet života pacijenta, ali i uštede za državu, jer terapija dijalizom košta nekoliko stotina evra, a pacijent je koristi tri puta nedeljno.

Transplantacioni sistem je i dalje nestabilan

Takođe, postoji velika potreba za unapređenjem terapija za pacijente na dijalizi. Iako su i ti lekovi prošli sva lekarska odobrenja i komisije za stavljanje na listu, i dalje se čeka na njihovu dostupnost.

- Transplantacioni sistem je i dalje nestabilan, a na prvom mestu očekujemo da se što pre reguliše Zakon o presađivanju ljudskih organa, koji već skoro četiri godine čeka na korekciju. Kvalitetan zakon sa dobrim pristupom i primenom može značajno unaprediti transplantacioni sistem u našoj zemlji. Život bubrežnog pacijenta je krug – predijaliza, dijaliza, transplantacija – i kvalitetno lečenje mora biti obezbeđeno u svakoj fazi - istakla je Jović. 

Zdravlje bubrega zaslužuje pažnju ne samo jednom godišnje, već tokom cele godine – kroz stalnu edukaciju, otvoren razgovor i sistemsku podršku. Ovaj panel je osvrt na Svetski dan bubrega, koji je obeležen pre mesec dana, a koji nas podseća na važnost brige o bubrezima i rane dijagnostike tokom čitave godine.

Rani simptomi hronične bolesti bubrega: Većem riziku izloženi pacijenti sa hipertenzijom i dijabetesom