Epštajn-Barov virus može biti glavni uzrok multiple skleroze: Velika studija sa Hadvarda otkriva vezu između ove infekcije i bolesti

Istraživači su utvrdili da je rizik od razvijanja multipla skleroze (MS) čak 32 puta veći kod osoba koje su bile zaražene Epštajnovim-Barov virusom (EBV).

Epštajn-Barov virus pripada grupi herpesa i prisutan je kod oko 95 odsto odraslih ljudi. Većina ljudi ne razvije simptome, ali kod nekih može izazvati mononukleozu i druge komplikacije. Kod osoba koje kasnije razviju MS, virus može ostati neaktivan godinama, a zatim pokrenuti bolest.

Kako je dokazana veza?

Zlatni standard za dokazivanje uzročne veze je kliničko ispitivanje, ali u ovom slučaju bilo bi neetično namerno zaraziti ljude EBV-om. Umesto toga, tim je koristio krvne uzorke vojnika prikupljane svake dve godine.

Istraživači su analizirali uzorke od 801 osobe koja je razvila MS i uporedili ih sa onima koji nisu. Gotovo svi oboleli bili su pozitivni na EBV pre nego što su razvili MS.

Takođe su koristili biomarker (NfL) koji pokazuje oštećenje nervnog sistema čak šest godina pre nego što se pojave simptomi MS. Pokazalo se da se EBV infekcija javlja pre nego što počne oštećenje, što dodatno potvrđuje uzročno-posledičnu vezu.

- To nije opšti imuni odgovor – odgovor je specifičan za Epštajn-Barov virus - objasnila je Munger.

Virus nije jedini faktor

Iako je veza između EBV-a i MS vrlo jaka, stručnjaci naglašavaju da virus nije jedini uzrok. Na MS utiču i genetski faktori, imunitet, spoljašnje okruženje, a poznato je i da:

• Pušenje povećava rizik od MS za 1,5 puta
• U nekim regijama sveta MS se javlja češće, iz razloga koji još nisu poznati
• Nizak nivo vitamina D može doprineti razvoju bolesti

- Mnogi ljudi su zaraženi EBV-om, ali većina ne razvije multiplu sklerozu - rekao je profesor Džon Korboj sa Univerziteta u Koloradu. Zato ne možemo reći da je to jedini uzrok. Ne možemo objasniti sve delove slagalice.

U razvoju su vakcine protiv EBV-a

Zbog snažne povezanosti EBV-a i MS, naučnici rade na razvoju vakcine. Kompanije poput Moderne i Mercka već su započele klinička ispitivanja mRNK vakcina, dok australski tim iz QIMR Berghofer instituta razvija vakcinu koja cilja više delova virusa.

- Ako bismo imali bezbednu i efikasnu vakcinu protiv Epštajn-Barovog virusa, to bi moglo značajno uticati na prevenciju multiple skleroze - zaključuje profesor Korboj.

- Tretmani koji ciljaju virus unutar imunih ćelija mogli bi jednog dana sprečiti nastanak bolesti pre nego što uopšte započne - objasnio je Korboj.

Trenutni lekovi za MS pomažu u usporavanju napredovanja bolesti, ali nemaju mogućnost da je potpuno zaustave. Buduće terapije koje ciljaju sam uzrok bolesti, a ne samo simptome, mogle bi dramatično promeniti tok bolesti za milione ljudi.

Zašto je ovo važno i za javno zdravlje?

S obzirom na to da je većina populacije već zaražena EBV-om, jasno je da sam virus nije dovoljan da izazove MS – ali kod onih koji imaju genetsku predispoziciju ili druge faktore rizika, on može biti „okidač“ za bolest.

Zato bi vakcina protiv EBV-a mogla imati šire koristi, ne samo za prevenciju multiple skleroze, već i drugih bolesti koje su povezane sa ovim virusom, poput:

• mononukleoze
• hodžkinove limfome
• nekih autoimunih bolesti

Naučnici se slažu da bi uspešna vakcina mogla predstavljati veliki iskorak u javnom zdravlju, sličan onom koji je postignut vakcinom protiv HPV virusa i raka grlića materice.

Uz razvoj vakcina i sve veće razumevanje mehanizama bolesti, naučnici se nadaju da buduće generacije možda više nikada neće morati da žive sa multiplom sklerozom.

Izvor: Miss7zdrava.24sata.hr/Zdravlje.Kurir.rs

7 ranih znakova multiple skleroze, obratite pažnju jer je rano otkrivanje bolesti ključno za uspešno lečenje