Dijabetes tipa 5 zvanično priznat: Povezan sa neuhranjenošću u ranom detinjstvu

Procene ukazuju da ovaj oblik dijabetesa pogađa između 20 i 25 miliona ljudi širom sveta, uglavnom u Aziji i Africi, a najčešće se javlja kod mršavih tinejdžera i mladih odraslih osoba u zemljama sa niskim i srednjim prihodima. Iako je poznat više od 70 godina, dijabetes tipa 5 je često bio pogrešno klasifikovan i zanemaren u globalnim zdravstvenim strategijama. Zvanično priznavanje dijabetesa tipa 5 predstavlja značajan korak u razumevanju i lečenju ovog oblika bolesti. Međutim, još uvek nije razvijen specifičan dijagnostički test, a lečenje se zasniva na kliničkoj proceni i individualnom pristupu pacijentima. 

Evo pregleda različitih tipova dijabetesa, uključujući i one manje poznate, sa informacijama o njihovim uzrocima i opcijama lečenja.

Nije povezano sa ishranom ili načinom života. Umesto toga, verovatno je rezultat kombinacije genetske predispozicije i faktora iz okoline, kao što su virusne infekcije.

Lečenje podrazumeva doživotnu insulin terapiju, koja se primenjuje putem injekcija ili pumpe.

Mali broj ljudi koji se bore sa niskim nivoom šećera u krvi, što se naziva hipoglikemija, mogu dobiti nove ćelije u pankreasu koje proizvode insulin od preminulih donora. Za mnoge, ovo smanjuje broj potrebnih injekcija insulina. Neki mogu potpuno prestati da uzimaju insulin.

Štaviše, desetine ljudi su sada primile transplantacije matičnih ćelija kako bi efikasno „izlečili“ svoj dijabetes, iako ljudi i dalje moraju da uzimaju jake lekove za suzbijanje imuniteta. Ovaj tretman još uvek nije široko dostupan.

Tip 2

Dijabetes tipa 2 je najčešći oblik ovog stanja i često je povezan sa visokim BMI (indeksom telesne mase). Međutim, može uticati i na ljude normalne težine, posebno na one sa jakom genetskom predispozicijom.

Određene etničke grupe, uključujući stanovnike Južne Azije i ljude afričkog i karipskog porekla, imaju veći rizik – čak i pri nižoj telesnoj težini.

Povećanje proizvodnje insulina u telu može pomoći u kontroli nivoa šećera u krvi. Neki lekovi povećavaju proizvodnju insulina iz pankreasa, dok drugi poboljšavaju osetljivost na insulin.

Metformin, na primer, uzima stotine miliona ljudi širom sveta. Ovaj lek poboljšava osetljivost na insulin i isključuje proizvodnju šećera u jetri.

Postoje desetine različitih lekova koji pomažu u kontroli šećera u krvi kod dijabetesa tipa 2. Pokazalo se da prilagođavanje lečenja pojedincu značajno poboljšava zdravstvene ishode.

Promene načina života takođe mogu da preokrenu dijabetes. To se može postići održavanjem dijete sa niskim unosom kalorija od 800 kalorija dnevno. U istraživačkom ispitivanju, održavanje ove dijete tokom 12 meseci preokrenulo je dijabetes kod 46 odsto ljudi.

Gestacijski dijabetes

Ova vrsta dijabetesa se razvija tokom trudnoće, obično između 24. i 28. nedelje. Pokreću ga hormonske promene koje smanjuju osetljivost tela na insulin.

Faktori rizika uključuju prekomernu težinu ili gojaznost, porodičnu istoriju dijabetesa i rađanje velike bebe u prethodnoj trudnoći.

Ređi oblici dijabetesa

Postoji najmanje devet podtipova dijabetesa koji uključuju retke genetske oblike, ponekad uzrokovane jednom genetskom promenom. Drugi mogu biti uzrokovani lečenjem, kao što su operacija ili lekovi, poput steroida.

Neonatalni dijabetes se javlja rano u životu. Neke genetske promene utiču na to kako se insulin oslobađa iz pankreasa. Neki ljudi i dalje proizvode sopstveni insulin, pa se mogu lečiti tabletama koje pomažu ćelijama pankreasa da izbacuju insulin.

• Dijabetes mladih sa početkom u zreloj dobi, ili Modi, javlja se kasnije u životu i povezan je sa genetskim promenama. Postoji nekoliko genetskih promena, od kojih neke utiču na to kako ćelije pankreasa osećaju šećer, a druge utiču na to kako se pankreas razvija.
• Dijabetes tipa 3c je drugačiji. Uzrokovan je oštećenjem pankreasa. Ljudi sa rakom pankreasa, na primer, mogu razviti dijabetes nakon što se delovi pankreasa uklone. Takođe se može razviti nakon pankreatitisa (upale pankreasa).
• Osobe sa cističnom fibrozom takođe imaju veći rizik od razvoja dijabetesa. Ovo se naziva dijabetes povezan sa cističnom fibrozom. Rizik se povećava sa godinama i veoma je čest, pri čemu oko trećina ljudi sa cističnom fibrozom razvija dijabetes do 40. godine.

Ljudi imaju malu telesnu težinu i nedostatak insulina. Ali nedostatak insulina nije uzrokovan imunološkim sistemom. Umesto toga, telo možda nije dobilo odgovarajuću ishranu tokom detinjstva koja bi pomogla pankreasu da se normalno razvije.

Studije na glodarima su pokazale da ishrana sa niskim sadržajem proteina tokom trudnoće ili adolescencije dovodi do lošeg razvoja pankreasa. Ovo je poznato već godinama. Manji pankreas je faktor rizika za različite oblike dijabetesa. U suštini, to je manji broj ćelija koje proizvode insulin.

Dijabetes je opšti termin za niz stanja koja dovode do povišenog nivoa šećera u krvi, ali osnovni uzroci se veoma razlikuju. Razumevanje specifičnih vrsta dijabetesa koje neko ima je ključno za pružanje pravog lečenja.

Kako se medicinska nauka razvija, tako se razvija i klasifikacija dijabetesa. Prepoznavanje dijabetesa povezanog sa neuhranjenošću kao tipa 5 podstaći će diskusiju. Ovo je korak ka boljem globalnom razumevanju i nezi – posebno u zemljama sa niskim prihodima.

Izvor: Sciencealert.com/Zdravlje.Kurir.rs

Kako se izboriti s gojaznošću i dijabetesom? Endokrinolog otkriva da male promene čine veliku razliku, počinite već danas