Velika studija otkriva šta je zapravo uzrok gihta: Jedan ključni faktor ima mnogo veći uticaj od nezdravih navika
Giht se često povezuje sa prekomernim konzumiranjem alkohola ili nezdravom ishranom, ali nova istraživanja ukazuju na to da genetika ima mnogo veći uticaj na razvoj ovog oblika artritisa nego što se ranije pretpostavljalo.
Nedavna studija koju je sprovela međunarodna grupa naučnika analizirala je genetske podatke prikupljene od 2,6 miliona ljudi iz 13 različitih kohorti DNK podataka. Među njima je bilo 120.295 osoba sa dijagnostikovanim gihtom.
Upoređujući genetske kodove osoba sa gihtom sa onima bez ove bolesti, tim je identifikovao 377 specifičnih regiona DNK u kojima su postojale varijacije povezane sa gihtom – od kojih 149 do sada nije bilo povezano sa ovim oboljenjem.
Iako način života i faktori životne sredine i dalje imaju svoju ulogu, nalazi sugerišu da genetika ima ključnu ulogu u određivanju toga da li će neko razviti giht. Istraživači veruju da još uvek postoje neotkrivene genetske veze koje bi mogle doprineti potpunijem razumevanju bolesti.
- Giht je hronično oboljenje sa genetskom osnovom i njegu pojavu nije odgovorna osoba koja ga je dobila – mit da giht nastaje isključivo zbog životnih navika ili ishrane mora se razbiti - rekao je epidemiolog Toni Meriman sa Univerziteta Otag u Novom Zelandu, povodom objavljivanja studije prošle godine.
Kako nastaje giht?
Giht se razvija kada u krvi postoji visoka koncentracija mokraćne kiseline, koja potom formira oštre kristale u zglobovima. Kada imuni sistem počne da napada te kristale, dolazi do intenzivnog bola i nelagodnosti.
Prema rečima istraživača, genetika je značajna u svim fazama tog procesa – posebno u pogledu verovatnoće da će imuni sistem napasti kristale, kao i u načinu na koji se mokraćna kiselina transportuje kroz telo.
Giht može dolaziti i prolaziti, ali dostupni su različiti tretmani – a autori studije smatraju da uvrežena pogrešna uverenja mogu odvratiti ljude od traženja tih terapija. To je ozbiljan problem, budući da broj slučajeva gihta stalno raste.
- Ovaj široko rasprostranjeni mit izaziva osećaj stida kod osoba sa gihtom, zbog čega su mnogi skloniji da trpe u tišini i ne odlaze kod lekara po preventivne lekove koji snižavaju nivo urata u krvi i time sprečavaju bol - dodaje Meriman.
Osim što doprinosi boljem razumevanju uzroka gihta, studija pruža naučnicima nove pravce za istraživanje tretmana – naročito kada je reč o kontrolisanju imunološkog odgovora tela na nakupljanje mokraćne kiseline. Postojeći lekovi bi se, zapravo, mogli preusmeriti na ovu svrhu.
Ograničenja studije
Studija ima i određena ograničenja: većina analiziranih podataka potiče od osoba evropskog porekla, a neki zapisi se zasnivaju na samoprijavljenim slučajevima gihta, a ne na kliničkim dijagnozama. Ipak, istraživanje pruža znatno bolji uvid u zdravstveni problem koji muči ljude već vekovima.
- Nadamo se da će vremenom, zahvaljujući novim ciljevima koje smo identifikovali, postati dostupni bolji i pristupačniji tretmani. Giht zaslužuje više ulaganja u zdravstvo i veću pažnju unutar zdravstvenog sistema - rekao je Meriman.
Istraživanje je objavljeno u časopisu Nature Genetics.
Izvor: sciencealert.com/Zdravlje.Kurir.rs
Ovo su simptomi gihta koji se najčešće javljaju noću: Ukoliko se bolest ne leči može da dovede do trajnog deformiteta zglobova
6 voćki koje sadrže proteine: Poboljšavaju varenje, odlične su u smutijima i kao zdrava užina