Novi antibiotik za borbu protiv superbakterije: Prvi u poslednjih 50 godina

Lek, koji cilja jednu od bakterija koje se smatraju najvećom pretnjom po ljudsko zdravlje, označen je kao „uzbudljiv“ napredak u borbi protiv antimikrobne rezistencije.

Bakterije otporne na lekove naročito pogađaju hospitalizovane pacijente, izazivajući infekcije poput upale pluća i sepse.

Jedan od razloga zbog kojeg je ova bakterija tako teška za lečenje jeste to što ima „dvostruku membranu“ koja je štiti od napada, pa je lekovima teško da prodru u nju i ostanu dovoljno dugo delotvorni, objašnjavaju stručnjaci.

Novi antibiotik razvijen u saradnji sa istraživačima sa Univerziteta Harvard, cilja „mehanizam“ koji sprečava pravilno formiranje spoljašnje membrane bakterije.

Deluje drugačije od svih postojećih antibiotika i očekuje se da bi mogao da postavi temelje za buduće lekove.

Bakterije otporne na lekove

Majkl Lobric, globalni direktor odeljenja za infektivne bolesti u švajcarskoj kompaniji  kompaniji, izjavio je:

- Naš cilj je da doprinesemo razvoju inovacija koje će pomoći u prevazilaženju antimikrobne rezistencije – jednog od najvećih izazova u javnom zdravlju kada su u pitanju zarazne bolesti.

Treća faza kliničkog ispitivanja, koja bi trebalo da počne kasnije ove godine ili početkom 2026, obuhvatiće oko 400 pacijenata sa infekcijom izazvanom karbapenem-rezistentnim Acinetobacter baumannii (CRAB). Oni će primiti ili novi antibiotik ili trenutno standardnu terapiju.

Lek bi trebalo da bude odobren do kraja ove decenije

Bakterije otporne na lekove „prisutne u svakoj zemlji sveta, istakao je Lari Caj, potpredsednik i globalni direktor za imunologiju i razvoj proizvoda. 

Dodao je da bi „inovativna biologija uključena u ovo istraživanje mogla da pruži nove uvide u strukturu bakterijskih membrana i potencijalno dovede do otkrića novih antibiotika u budućnosti“.

Farmaceutske kompanije nisu bile voljne da ulažu u razvoj novih antibiotika zbog komplikovane situacije na tržištu, s obzirom na to da se takvi lekovi koriste retko – kako bi se sprečio nastanak rezistencije.

Međutim, Ujedinjene nacije upozoravaju da bi, ukoliko se ništa ne preduzme, bolesti otporne na lekove mogle do 2050. godine izazvati 10 miliona smrtnih slučajeva godišnje i izazvati globalni ekonomski kolaps.

Ovaj antibiotik otvara put ka razvoju novih lekova

Dr Alister Farli, naučni rukovodilac u Ineos Oksfordskoj instituciji, pozdravio je razvoj novog antibiotika kao „uzbudljiv napredak“ u ovoj oblasti.

- Postoji hitna i neispunjena klinička potreba za razvojem novih antibiotika protiv prioritetnih patogena kao što je CRAB, kod kojih je antimikrobna rezistencija veliki problem - izjavio je Farli.

Dodao je da bi ovaj lek „mogao otvoriti put ka razvoju novih lekova“.

Antimikrobna rezistencija jedna od najhitnijih globalnih pretnji po zdravlje

Studije objavljene početkom ove godine u časopisu Nature pokazale su da je novi antibiotik „izuzetno efikasan“ u epruvetama i na miševima.

Prof. Laura Pidok, naučna direktorka Globalnog partnerstva za istraživanje i razvoj antibiotika, tada je izjavila da ovaj lek pruža „pravu nadu“ za lečenje drugih teško izlečivih infekcija.

- Ono što je uzbudljivo u vezi sa ovim otkrićem jeste to što novi lek ometa jedan od gradivnih elemenata spoljašnjeg dela bakterijske ćelije - rekla je prof. Pidok.

Antimikrobna rezistencija je na zasedanju Generalne skupštine Ujedinjenih nacija ranije ove godine proglašena za „jednu od najhitnijih globalnih pretnji po zdravlje“.

Tom prilikom, članice su se obavezale da uspostave nezavisne panele za pitanje antimikrobne rezistencije, slično kao što su mnoge zemlje već učinile za klimatske promene, kao i da smanje broj smrtnih slučajeva povezanih sa rezistencijom za 10 odsto do 2030. godine.

Izvor: telegraph.co.uk/Zdravlje.Kurir.rs

Otkriven antibiotik koji pošteđuje „dobre“ bakterije: Pokazao uspeh kod pneumonije i infekcija krvi