Uobičajeni virusi mogu probuditi uspavane ćelije raka dojke: Studija otkriva krivce za porast malignih bolesti
Pacijenti sa rakom dojke koji su u remisiji godinama ili čak decenijama i dalje moraju biti oprezni u vezi sa respiratornim infekcijama.
Neki uobičajeni virusi mogu ponovo probuditi veoma mali broj uspavanih ćelija raka dojke u našim plućima, prema novim istraživanjima.
- Uspavane ćelije raka su poput žara ostavljenog u napuštenoj logorskoj vatri, a respiratorni virusi su poput jakog vetra koji ponovo rasplamsava plamen - tvrdi molekularni genetičar Džejms DeGregori sa Univerziteta u Koloradu.
Istraživanje je počelo nakon pandemije COVID-19, kada su DeGregori i njegove kolege počeli da primećuju čudan porast broja slučajeva raka.
Da bi saznali više, međunarodni tim se okrenuo studijama ljudske populacije i modelima miševa. Otkriveno je da su pacijenti oboleli od raka koji su bili u remisiji i testirani pozitivno na SARS-CoV-2 (virus koji izaziva bolest COVID-19) kasnije imali dvostruko veći rizik od smrti usled raka, prema podacima iz britanske biobanke.
- Obim ovog povećanog rizika je gotovo nečuven u epidemiologiji raka - kaže epidemiolog Roel Vermelen sa Univerziteta u Utrehtu u Švedskoj. To je značajan efekat.
Virus je povezan sa širenjem raka dojke
To nije sve što su istraživači pronašli. Analizirajući posebnu bazu podataka o raku dojke iz Sjedinjenih Država, koja obuhvata skoro 37.000 pacijenata, otkrili su da je prethodna infekcija SARS-CoV-2 povezana sa povećanim rizikom od metastatskog raka dojke u plućima za više od 40 odsto.
Studije na miševima ukazuju da bi virusi mogli biti uzrok širenja.
Infekcije gripom i SARS-CoV-2 izazvale su proliferaciju uspavanih ćelija raka dojke kod miševa nakon samo nekoliko dana infekcije.
U roku od dve nedelje, došlo je do „masovnog širenja ćelija karcinoma u metastatske lezije“ za više od 100 puta, pišu autori, predvođeni molekularnim genetičarem Ši Čijem sa Univerziteta u Koloradu.
Iako se rezultati dobijeni na miševima ne mogu potpuno preneti na ljude, ukupni nalazi ipak ukazuju na to da COVID-19 može značajno povećati rizik od metastaza kod osoba koje su preživele rak, upozoravaju istraživači.
Uobičajeni virusi mogu biti povezani s rakom
Godinama već naučnici sumnjaju da neki veoma česti virusi, poput Epštajn-Barovog virusa (EBV), mogu da izazovu određene vrste raka.
Već je poznato da humani papiloma virus (HPV) to čini. Zato se HPV vakcina pokazala kao toliko važna za milione ljudi. Ona sprečava smrtonosne bolesti povezane sa virusom, poput raka grlića materice.
Još od 1936. godine, naučnici pokušavaju da pronađu virus koji, slično kao neki drugi poznati virusi, može izazvati rak dojke, istražujući uglavnom miševe i ljudske uzorke.
Otkriveno je da se virusi visokog rizika nalaze u uzorcima tkiva raka dojke kod ljudi — na primer, Epstein-Barov virus (EBV) prisutan je u tkivu raka dojke čak pet puta više nego u zdravom tkivu.
Ali, dok je ideja da nas virusi mogu predisponirati za rak verovatna, istraživanja na ljudskim ćelijama su ograničena, a mehanizam koji stoji iza širenja bolesti ostaje neodređen.
Imuni odgovor na viruse može podstaći rast raka
Nakon početne remisije, mali broj ćelija raka dojke može ostati uspavan u tkivu pluća, kostiju i jetre.
Ponekad, upala može probuditi ove ćelije raka – a virusne respiratorne infekcije, poput gripa i COVID-19, mogu izazvati upalu.
U trenutnim eksperimentima na miševima, virus gripa A je ponovo probudio uspavane ćelije raka u plućima samo ako su izazvale povećanje inflamatornih citokina, kao što je IL-6.
Isto je važilo i za koronavirus.
Zaključak
- Pacijenti sa uspavanim ćelijama raka mogu živeti normalno, ali respiratorni virusi poput gripa ili kovida povećavaju rizik da se te ćelije probude i izazovu smrt - kaže DeGregori.
Zato je važno zaštititi preživele od raka dojke, a potrebna su dodatna istraživanja o efikasnosti vakcina protiv gripa i COVID-19.
Izvor: Sciencealert.com/Zdravlje.Kurir.rs
Uskraćivanje masnoća ćelijama raka može poboljšati lečenje - evo šta kažu naučnici
